Leskovački ajvar i viljamovka vs. sardele i uzo

Na 16. sajmu privrede u Kavali prvi put nastupaju „južnjaci“, ujedno predstavljajući celu državu. Nakon svečanosti otvaranja, po štandovima kreće degustacija različitih đakonija. Grci ništa u životu ne mogu da zamisle bez maslina i uza, ali i fete i dobrog vina.

Na srpskom štandu ajvar preduzeća „Strela“ Mijodraga Nedeljkovića, „Viljamovka“ iz Porečja i sveže jabuke i kruške. I eto prilike za „razmenu dobara“. Odlazimo do štanda preduzeća „Tsakis“ iz Kavale, ali ne praznih ruku. Menadžer prodaje „Porečja“ Nenad Stevanoviću rukama nosi bocu „Viljamove rakije“. Kod Grka na štandu vino i više vrsta maslina od kojih su posebno šmekerske one sušene pa stavljene u sos od ulja. Grci probaju vučjanski „brend“, a mi uživamo u vinu i maslinama. Nazdravlja se i po nekoliko puta. Degustacija mimo standarda koje predviđa evropska birokratija. „Tako je najlepše i u tome svi uživamo, a zakon je zakon“, veli Neša zadovoljan „prezentacijom viljamovke“ u Kavali, a mi Grčkim crnim vinom, maslinama i fetom.

Pored sokova, nameštaja, eksera i šrafova, te kuhinjskog posuđa u produkciji Leskovčana i Vranjanaca, poseban segment srpske „sajamske dramaturgije“ predstavlja „Leskovački ajvar“, u malim ukusno dizajniranim teglicama koje pakuje Mijodrag Nedeljković, vlasnik Preduzeća „Strela d.o.o“. Jes’ da je hleb grčki, ali ajvar je leskovački. Grci sa iznenađenjem presreću Sanju Conićkoja im nudi „južnjački specijalitet“. Probaju, raspituju se čega sve to ima u ajvaru, a vlasnik „Strele“ mi priča da će ove godine sa dvadesetak žena u svom pogonu uspeti da spakuje pedesetak hiljada teglica „južnjačkog specijaliteta“. Kaže da u prodavnicama u prestonici teglica od pola kile košta i do petsto dinara i on na to nema uticaja. „Za veću proizvodnju treba više ruku i bolja tehnologija, za papriku se ne sekiramo, ona uvek rodi“, veli Mijodrag dok mu oči cakle pred znatiželjnim Grkinjama koje degustiraju, mnoge prvi put ovaj paprikarski specijalitet.

Uspešnu prezentaciju proslavili smo u jednom od restorana uz samu obalu mora, u centru Kavale. Nekoliko sati iza ponoći, kada za nama ostade ljubazno osoblje Taverne „Savis“ i ukus orade, morskih plodova, „cipura“ (domaći uzo) i belog bestseler grčkog vina „Ricina“, na doku dočekujemo ribare koji se vraćaju sa mora. U jednoj od posada je i Favi. On je sa kolegama iz Egipta došao da radi ovde u Kavali na ribarskom brodu. Objašnjava da isplovljavaju svakog dana oko pet, osim kada je kiša i nevreme. Postavljaju kilometarske mreže, onda vade i sređuju ulov. Te noći, 28. septembra, ulov sardela i drugih vrsta morskih riba bio je solidan. U utrobu broda i stiroporske kutije smešteno je oko 20.000 kilograma ribe koja do zore ostaje u ledu, a potom se odvozi brodom u obližnju luku na dalju preradu. Noćprohladna, pored ribara, samo još galebovi čekaju svoju „morsku napojnicu“. Tu je i po koja mačka, koja čeka svoju zakasnelu večeru. Za to se pobrinuo član naše ekspedicije Novica Petrović, vlasnik leskovačkog foto studija „Lik“. „Srbija nema more, a da ga i ima, opet bismo mi Srbi dolazili u Grčku, jer ovde je sve drugačije“, veli Novica pedantno beležeći noćne prizore ribara koji su nakon odrađenog posla počeli da sređuju svoj alat i spremaju se

za novi radni dan. Ponekad je i tri dana dovoljno da steknete nove prijatelje, ili kada su u pitanju Grci da to prijateljstvo usavršite. To što mi nemamo more, imaju ga prijatelji Grci. Srbija nije u EU, tu su prijatelji Grci.

E, sada je na njima i nama da se prijateljstvo konkretizuje, a između toga je Unija sa svojim birokratskim pravilima, fondovima, aplikacijama, zahtevima i pravilima u kojima prijateljstvo prelazi u pragmatizam i interes. Naši privrednici nisu novajlije u toj utakmici trke za profitom.

Možda su za to i najbolji primeri kompanija „BIM teks“ Božidara Stojiljkovića iz Leskovca, koja se bavi tekstilnom proizvodnjom ili „Lagado“ iz Bujanovca, pa čak i „Klameks“ Branislava Stankovića, koji proizvodi metalnu galanteriju i razne vrste šrafova.

Italijani sertifikuju leskovački ajvar

Uskoro će početi realizacija projekta „Sertifikacija i zaštita tradicionalnog poljoprivredno-prehrambenog proizvoda imenom geografskog porekla Leskovački ajvar“ koji regionalna Privredna komora Leskovac sprovodi sa Privrednom komorom Sijene u Italiji. Projektom je planirano da pedesetak proizvođača ajvara sa juga Srbije prođe obuku po strogim pravilima sertifikacionih kuća. Italijanski partneri će proizvođačima iz Srbije prezentovati celokupni proces sertifikacije od početnih priprema do konačnog sertifikata.