Leterm imenovan za premijera

Kralj Albert II imenovao je lidera flamanskih demohrišćana Iva Leterma za novog belgijskog premijera. Tako je okončana duga politička kriza koja je pretila raspadom Belgije. U Letermovom kabinetu sedeće ministri iz pet stranaka, a glavni ciljevi će im biti uvođenje strože imigrantske politike, smanjivanje poreza i povećanje penzijskog osiguranja.
Leterm funkciju preuzima od dosadašnjeg privremenog premijera Gi Ferhofštada. Vlada koju sačinjava 15 ministara i sedam državnih sekretara poverenje u parlamentu trebalo bi da dobije sutra.
Letermova partija pobednik je izbora održanih 10. juna prošle godine, a mandatar očekuje podršku i flamanskih i valonskih poslanika. Kada je reč o resorima, liberalni demokrata Karel de Guht ostaje šef diplomatije do 2009, kada će stupiti na dužnost evropskog komesara. Patrik Devael i dalje će biti ministar unutrašnjih poslova, dok će Didje Rejnders postati ministar finansija.
Rejnders je rekao da se nada da će vlada trajati do kraja mandata, dakle tri naredne godine, i da će biti u stanju da „preduzme neke dobre mere u ekonomiji i evoluciji Belgije“. Detalji o planiranoj potrošnji povezani s ciljevima u penzijskoj i imigrantskoj politici biće poznati nakon usvajanja budžeta.
Vlada je konačno formirana, posle devet meseci preganjanja koje je Belgiju uvelo u političku krizu zbog dubokih podela oko ustavnih promena, prema kojima bi nadležnosti federalne vlade u većoj meri bile prebačene na Flandriju i Valoniju. Kriza je raširila strah da dve grupacije stanovnika – onih koji govore holandski i ima ih šest miliona i 4,5 miliona frankofonih – više ne dele iste ciljeve.
U planu Letermove vlade ustavne reforme se ne pominju, već će se toj temi posvetiti posebna grupa poslanika. Političari veoma različitih opredeljenja odaju počast Ferhofštadu koji je devet godina uspeo da vodi Belgiju, državu veoma nezgodnu za upravljanje, sa nekoliko skupština i regionalnih vlada. Neki, takođe, predviđaju da Ferhofštad neće trajno napustiti visoku politiku, budući da planira da svoju ulogu svede na članstvo u Senatu. „Ovo sigurno nije njegov poslednji dan u svojstvu visokog državnog funkcionera“, rekao je Karel de Guht.