Leti perje u Mokrinu: Da li su borbe gusana „prirodni nagon“ ili krivično delo?

Nekada se u ovom banatskom selu gajilo 20.000 gusaka, ali potražnja za njima je opala, pa ih sada ima 1.500. Tržište u Srbiji nije više zainteresovano ni za perje, ni za meso, kako nam objašnjavaju, samo se još guščija mast traži. Udruženje odgajivača gusaka „Belo pero“ iz Mokrina registrovalo je pre skoro četiri decenije takmičenje koje populariše gajenje gusaka, a kritičare borbi gusana pozivaju da dođu i na lice mesta i uvere se da nije reč ni o kakvom „maltretiranju životinja“.

„Da se guske kreću slobodno ulicom, one bi se više puta dnevno borile među sobom jer je ovo vreme njhovog parenja i zbog nagona mužjaci se po prirodi stvari bore za pažnju ženki. Kada učestvuju na takmičenju, odabrani mužjaci imaju 4 ili 5 borbi u kojima nema ni krvi, ni polomljenih krila. Guske su specifične, one se ne bore kada je protivnik jači, samo pobegnu i nema načina da vlasnik natera svog gusana na borbu ako on neće. Oni koji krtikuju naše takmičenje, najbolje da dođu kod nas, videće da smo u pravu“, kaže za Danas Živica Terzić, predsednik Udruženja odgajivača „Belo pero“ iz Mokrina.

Sa druge strane, stručnjaci za zaštitu životinja kažu da je reč o gajenoj živini kod koje čovek veštačkim putem izaziva borbe. Iz perspektive dobrobiti životinja, nema opravdanja za borbe gusana, jedno je od mišljenja.

„Istina je da su se gusani nekada, kada su vojvođanski šorovi bili puni jata gusaka, masovno tukli i borili za naklonost gusaka, ali to su bili incidenti a ne organizovana zabava. Ono što je ovde sporno jeste to što je čovek u ovakvom ponašanju gusana prepoznao priliku za zabavu. Čovek se u kontrolisanim uslovima poigrava prirodom gusana izlažući ih međusobnom sukobu. Razumem tradiciju, ali neke tradicionalne prakse poput ove treba prepustiti istoriji i uspomenama, a energiju usmeriti u ostvarivanje boljeg položaja odgajivača i dobrobiti gusaka“, kaže ekspert za komunikacije u oblasti zaštite prirode Slobodan Knežević.

Takođe, kako kaže Aleksandar Gavrić, predsednik udruženja „Animal Rescue Srbija“, iako se gusani u prirodi bore jedni protiv drugih, nametanje sukoba od strane čoveka nikako nije opravdano niti humano, a takođe ni legalno.

„Borba gusana se smatra tradicijom, i zbog toga se vodi kao „legalna“. Svaka borba životinja je nelegalna i zabranjena zakonom. Gusani se i sami tuku međusobno ako su u istom jatu. To je donekle normalna prirodna pojava. Međutim, ovde se meša čovek koji veštački dovodi ptice u situaciju da se bore – kao što su recimo borbe petlova. Mi smo protivnici toga da se bilo koja vrsta životinja bori ako to nije neophodno, ako ne žive u istom jatu, čoporu ili koloniji. To životinje same regulišu jer je to prirodni proces. Mi se zalažemo za prirodne procese. Sve što ljudi prave veštački – bez obzira da li su to borbe bikova, gusana ili petlova. Borbe pasa su najviše poznate zbog toga što su one najkrvavije i najbrutalnije, ali ni ovo nije human čin. Animal Rescue Srbija se protivi svakoj vrsti borbi koje ljudi organizuju. To što se životinje bore u prirodi, kao proces u koji se čovek ne meša, jeste sastavni deo prirode. Apsolutno se protivimo veštački nametnutoj borbi, a na kraju krajeva i borbi među ljudima. Zalažemo se za miroljubivu egzistenciju“, objašnjava Gavrić za Danas.

Kada se radi o pravnoj regulativi ove manifestacije, Jelena Ilić iz organizacije ORCA kaže da je navođenje životinja na sukob krivično delo, i da bi društvo trebalo da pronađe druge vidove zabave, koji ne uključuju povređivanje živih bića.

„Borbe gusaka nisu legalne. Član 269 Krivičnog zakonika eksplicitno kaže da je bilo kakvo organizovanje, finansiranje ili biti domaćin neke borbe između životinja – krivično delo. Gusanijada je manifestacija gde ljudi organizuju sukobljavanje životinja, što apsolutno spada u borbe životinja. Za razliku od borbi pasa i petlova, kada govorimo o naraciji, o Gusanijadi se više priča kao o tradiciji. Zbog toga je ljudi često doživljavaju i kao deo tradicije, što možda i jeste. Ipak, to što je nešto tradicija, ne znači da je nužno dobro (svako povređivanje drugih bića je loše) i da treba da je opravdavamo. U 21. veku smo dovoljno uznapredovali kao društvo da možemo da se odreknemo nekih tradicija koje povređuju druga bića i da pronađemo izvore zabave koje nikome ne škode“, napominje Ilić.