Letnja pozorišna scena i žene advokati u Beogradu pre 80 godina

O realizaciji beogradske pozorišne letnje scene, ali i završetku sezone Umetničkog pozorišta, poslednjoj premijeri u Operi, kao i o planovima da se prikupi pomoć za statiste i honorarne radnike pozorišta, pisao je dnevni list „Pravda”.

Sama ideja letnje scene u Beogradu nije bila nova. Za sezonu 1938/39. bilo je planova, a u planu su bila dva igranja, jedno na Kalemegdanu i jedno u „Smederevskom gradu”. Međutim, tada do ostvarenja ove ideje nije došlo.

„Sada ova ideja ponovo oživljuje. Interesantno je, da se ona paralelno i nezavisno javila i u Umetničkom pozorištu. Umetničko pozorište namerava da u toku ovoga leta priredi nekoliko predstava pod otvorenim nebom, za veliki broj gledalaca, na Kalemegdanu. Za sada još se ispituju mogućnosti, kao i izbor dela koja bi došla u obzir za ovakvo izvođenje.”

„San letnje noći”, Vilijama Šekspira, bila je samo jedna od opcija za koju se smatralo da bi bila pogodna za izvođenje u ovakvim uslovima. U isto vreme, Narodno pozorište je takođe razmatralo potencijalni repertoar, a tadašnji direktor Opere,  gospodin Lovro Matačić, zalagao se za stvaranje letnje operske scene.

„Sezona Narodnog pozorišta treba da se završi u nedelju, poslednjeg dana ovog meseca. Međutim, Uprava pozorišta odlučila je da sledeću sedmicu posveti pretstavama, koje će se dati u korist slabo plaćenih pozorišnih radnika. Tako dolaze u obzir pretstave u korist statista, zatim korisnica tehničkog osoblja, honorarnih članova Baleta i korisnica Penzionog fonda glumaca.”

Ova grupacija, kako ističe autor teksta, zarađivala je gotovo samo od odigranih predstava, dok se probe nisu plaćale. Često su imali i po više presvlačenja u toku jedne predstave, a neretko su i „uskakali” u epizodne uloge u slučajevima kada su glumci imali istovremeno više igranja. To su umele da im budu i prve „role”. 

„Opera će, međutim, raditi do poslednjeg dana sezone. Uoči samog završetka, u subotu 29 juna, ona daje poslednju premijeru. Prikazivaće se tragična muzička drama u četiri čina ‘Lucija Lamermur’ od Donicetija.”

Predviđeno je da ova opera predstavi uvertiru u naredno sezonu, obzirom da je planirana samo premijera i eventualno jedna repriza u ovoj sezoni. Sadržaj opere je preuzet iz romana „Lamermurska nevesta” Valtera Skota.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„U Jugoslaviji ima dvanaest žena advokata od kojih su pet u Beogradu” glasio je jedan od naslova u rubrici „Žena i život” dnevnog lista „Vreme”. U samom tekstu, autor je već na početku naglasio punopravni položaj malog broja žena koje su se obrele u ovoj profesiji.

Od ukupnog broja advokata u Beogradu, čak 167, pet su bile žene, a među njima i Nadežda Vukadinović koja je imala samostalnu advokatsku kancelariju. Ostali veći gradovi širom zemlje, Zagreb, Novi Sad, Ljubljana, Bjelovar, imali su svega po jednu ženu advokata.

„Uskoro će ih biti više, jer advokatskih pripravnica ima priličan broj. Žene su se osmelile i videle da su sposobne da idu u mnogim stvarima barabar muškarcima. Predrasuda i nepoverenja u ženu, na koje je žena nailazila, a i sad nailazi, počelo je polako da nestaje. Zaslugom žene.”

Među ženama koje su se dobro snašle u ovoj profesiji, našla se upravo i Nadežda Vukadinović, koja se bavila advokaturom četiri godine. Bila je prepoznatljiva i tokom pripravničkog staža, da bi se kasnije udala za jednog advokata i zajedno sa njim počela da radi. Dok je on bio principal, ona je bila „ćata”.

„Mlada Nadežda Vukadinović imala je tada i staž i advokatski ispit. Imala je iste kvalifikacije kao i njen muž, ali joj on nije dao da se upiše u imenik advokata. Za njega je bilo veliko iznenađenje kada ga je jednoga dana dočekala sa puta njegova žena i rekla mu: ‘Više nisam ćata. Sada smo kolege. Upisala sam se u imenik advokata. Za ovo nisam čekala odobrenje muža’.”

Iako je u početku pokušao da prihvati činjenicu da mu je supruga ravnopravna, te da veliki broj klijenata dolazi da bi zapravo nju uposlilo kao advokata, umesto njega, neminovno je došlo do kraha njihovog braka. U početku bi je zatrpavao administrativnim poslovima, kako bi joj gotovo u potpunosti uskratio vreme za rad sa klijentima. Ona na to nije pristala, te su se i razveli.

„U početku sam imala mnogo smetnji od svojih kolega. Nisu se ustručavali da predamnom govore mojim klijentima: ‘Zar te nije sramota da te žena brani?’ Na sreću, bilo je ljudi koje nije bilo sramota. Uviđali su da se nisu prevarili.”

Imala je raznih neprijatnosti u svojoj karijeri, ali to je nije sputavalo da obavlja svoj posao uspešno i pošteno. Nekolicinu puta bi joj se dešavalo da klijentima uradi i više nego što bi očekivali, da osim odbrane, klijentu i donese nešto novca, a to bi uvek bilo praćeno pozitivnim reakcijama i pohvalama uz najlepše želje.

„Događalo mi se vrlo često da mi neko od klijenata, naročito ako su seljaci, kaže: ‘Što se, bre, gospoja, malo ne udesiš? Što tu kosu ne onduliraš? Lepša si, časti mi!’ I ona im čini po volji. Onako nasmejanu i srdačnu svi je vole i veruju joj. Iako je žena.”

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.