Foto: Z. S. M.U ćošku hladnjače peć. Otkud peć u hladnjači? Prosto, tako su se grejali na zimskim noćnim dežurstvima. Dva kreveta na rasklapanje, stočić i stolice. Pored puta i parkirani traktor i stari dreš sa ispuštenim gumama simboli borbe Levčani koji već punih šest meseci ne daju da se na području opštine Rekovac na granici sela Sibnica i Kaludra vrši istraživanje litijuma.
Danas je tačno pola godine kako meštani opštine Rekovac drže straže pored parcele u Levču na kojoj je kompanija „Balkan istraživanja” planirala istražnu bušotinu. Na blokadi su od 13. septembra ispratili jesen i zimu, a dočekali i proleće.
Ipak, toliko dežurstvo ih je iscrpelo. Poslednjih desetak dana straža nije više danonoćna, 24 sata.
– Ljudi su iscrpljenji, a počeli su prolećni poljoprivredni radovi, setva, prskanje voća, rad na pčelinjacima. Ipak lokacja na kojoj blokiramo istraživanje u Sibnici nije prazna. Volonteri iz obližnjih mesta obilaze ovo mesto više puta dnevno, a noću je osvetljeno uz pomoć akumulatora koje redovno punimo svakog jutra. Za svaki slučaj i ako se neko pojavi, kaže za Danas Aleksandar Vasić (34), ekonomista iz Rekovca i aktivista Udruženja „nEKO brine za Levač”.
Vasića zatičemo na lokaciji u Sibnici na putu koji vodi od Rekovca ka manastiru Kalenić ili Trsteniku u nedelju tačno u podne.
Tu je od prvog dana
Tu je od prvog dana, 13. septembra, kada su se na „ukletoj Čibukovoj krivini” – kako je zovu Levčani, pojavile ljudi i mašine kompanije „Balkan istraživanja”. Učestvovao je u animiranju i alarmiranju ljudi i nebrojeno puta bio na dežurstvima na blokadi u kampu Sibnica koji je formiran još te iste večeri pre pola godine.
– Stražarili smo u danoćnim smenama više od pet i po meseci. Ja sam dolazio popodne posle posla, ostajao po čitavu noć i odavde ujutru išao na posao. I godišnji odmor sam proveo na blokadi, kaže Vasić dodajući da nije jedini.
Po njegovim rečima predugo se čeka na rešenje Ministarstva rudarstva i energetike, koje treba da potvrdi odluku lokalnih vlasti sa početka oktobra kojim se zabranjuje istraživanje i eksploatacija ruda na području opštine Rekovac.
Ipak, uprkos maratonskoj borbi, iscrpljenosti i aktuelnim poljoprivrednim radovima Rekovčani i sada šalju jasnu poruku stranim investitorima da neće dozvolitu rudarenje u Levču.
– Nećemo popustiti i odustati jer smo svesni da bi tako nešto uništilo čitav ovaj kraj, prirodu i okolinu u kojoj živimo i planiramo da nastavimo da živimo. Za nas ne postoji bilo šta značajnije od toga, ističe on.
Toga je svesna i Jelena Jevtić (22) studentkinja menadžmenta i pčelarka iz obližnjeg Oparića koja je tu, takođe, skoro svakog dana poslednje pola godine, kao i njena tri godine starija sestra Dragana.
One su sve vreme obilazeći svoje pčelinjake u selima Sibnica, Kaludra i Bogalincima barem dva-tri puta dnevno na blokiranoj lokalciji.
– Mi od toga živimo generacijama i nećemo dozvoliti ispitivanja i rudarenje koje bi zatrlo prirodu i okolinu, nepolebljiva je Dragana, koja ej završila za inžinjera drumskog saobraćaja ali se opredelila za pčelarstvo kao porodični posao.
Po njenim rečima, posle sveg ovog vremena prosto je neverovatno koliko je ljudi, pogotovo iz obližnjih velikih gradova, neobavešteno o potencijalnom rudarenju u njihovom kraju.
– Kragujevac i Jagodina su vazdušnom linijom udaljeni samo tridesetak kilometara od ovog mesta ali to njih kao da ne interesuje i ne brine, upozorava ona.
Pak, Levčani na čija je „vrata” istraživanje ruda već „zakucalo” potpuno su svesni opasnosti.
– Ne postoji porodica u Levču koja se bavi vinogradarstvom i vinarstvom, voćarstvom pčelarstvom a da svi njeni punoletni članovi nisu popisali peticiju o zabrani rudarenja, ističe Dragana Jevtić.
Njena sestra Jelena, ipak, je mnjenja da bi mladi morali više da se uključe u čitavu ovu borbu čiji se kraj ni ne nazire.
– Mlađi ljudi su nekako nezainteresovani, inertni, neobavešteni… Kao da će uvek „neko drugi” da za njih obavi sav posao i kao da ne žive ovde već negde drugde. Dešavalo mi se da dok smo priklupljali potpise moje školske drugarice mi kažu „zar si baš toliko dokona?”, podseća ona.
A, Aleksandar Vasić podseća takođe da su se u januaru na terenu koji Levčani blokiraju pojavili predstavnici kompanije „Balkan istraživanja” i obećali aktivistima iz „nEKO brine za Levač” da će se „vratiti” i to „na velika vrata”.
Rekovčani daju sve od sebe da ih to „ne zadesi” a blokada pored puta u Sibnici „ulazi” u sedmi mesec.
– Najveći uspeh je što smo za ove pola godine kod ljudi iz našeg kraja razvili zajedništvo i svi delujemo kao prava porodica. Narod se udružio i objedinio i krenuli smo u konačnu odbranu od pošasti poput Rio Tinta i sličnih i nećemo se zaustaviti, završava on.
Levački rudnici su voćnjaci, vinogradi i njive
Prošlog vikenda u Rekovcu je održana tribina čija je tema bila „Poljoprivreda ili rudarstvo, šta je budućnost Levča?”, kojoj je prisustvovalo više od 450 ljudi. Učesnici na tribini su bili prof. dr Ratko Ristić, prorektor i predsednik Odbora za zaštitu prirodne sredine Univerziteta u Beogradu, prof. dr Dragan Radivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu i doc. dr Duško Brković sa Agronomskog fakultet u Čačaku.
Moderator tribine je bio Dejan Milošević Miška ekološki aktivista iz udruženja Prvi Prvi na skali.
– Prisutni gosti su mogli su da osete energiju svih nas koji se već dve godine uporno i neumorno borimo za svoje zavičaje. Od srca se zahvaljujemo našim divnim profesorima i naučnicima i gostima koji su došli iz Gruže, Jagodine, Trstenika, Kragujevca, Dobrinje, Čačka, Nedeljica, Suvoborske grede i mnogih drugih mesta i dali nam vetar u leđa da se zajedno i dalje borimo, kaže za Danas Marica Živanović Poljo, aktiviskinja iz Udruženja „nEKO brine za Levač” koje je organizovalo tribinu.
Po njenom mišljenju, glas struke ipak dopire do građana uprkos medijskoj manipulaciji rudarskih lobista. Još važnije je da taj glas ima ko da čuje i posluša.
– Naš rudnik su voćnjaci, vinogradi i njive, je poruka poslata sa tribine, ističe Živanović Poljo.
Za ekološkog aktivistu Aleksandra Vasića tribina je pokrenula ljude iz do sada „uspavanih” sela poput Nadrlja, Ratkovića, Ursula, Maleševa, Vukmanovca i Tečića.
– Iako su uredno bili obavešteni na tribini se nisu pojavili novinari RTS-a. Takođe čudno je što nije risustvovao ni jedan lokalni odbornik SNS-a iako su i oni glasali za opštinsku odluku o zabrani rudarenja – donetu jednoglasno, dok su odbornici iz SPS-a došli na tribinu, ističe on.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
