Levčani već pet meseci ne dozvoljavaju istraživanje litijuma u Rekovcu: Od hladnoće se brane „šumadijskim čajem“

U petak, 13. januara bilo je tačno četiri meseca, kako su, između sela Kaludra i Sibnica u rekovačkoj opštini, Levčani započeli da stražare pored parcele na kojoj je predviđena istražna bušotina od strane kompanije Balkan istraživanja d.o.o.

Meštani koji se pretežno bave poljoprivredom (vinogradarstvom i vinarstvom, voćarstvom, povrtarstvom, pčelarstvom i stočarstvom) uz pomoć brojnih ekoloških organizacija i aktivista iz drugih delova Srbije, formirali su svojevrstan kamp preko puta sporne parcele, u kome se smenjuju na dežurstvima od 8 do 12 sati.

I na „jubilej” patrola policije u kolima promakne tek onako, uzbrdo – pa nizbrdo, reda radi ali ne ometa skup.

– Ovde smo sada već peti mesec na danonoćnoj straži pored parcele koja je planirana za istražnu buštotinu. Za ovo vreme uradili smo bukvalno sve i što se tiče institucionalne i vaninstitucionalne borbe, ističe Marica Živanović Poljo, iz udruženja „nEKO brine za Levač”, koja je od prvog dana na blokadi u Levču.

Po njenim rečima, što se tiče aktivnostima prema resornom ministarstvu i nadležnim organima procedure još nisu završene.

– Opština Rekovac je poslala zahtev Ministarstvu rudarstva i energetike da se povuku sva istražna prva sa ovog područja ali još uvek nisu dobili nikakav odgovor. Ni procedura po izmeni i dopuni Prostornog plana još uvek nije završena tako da nama ništa drugo ne preostaje nego da i dalje budemo na oprezu i na blokadi i ne dozvlimo da se istražne radnje na ovoj lokaciji odvijaju, kaže ona.

Tokom protekla četiri meseca na blokadi su Levčanima priticali u pomoć ekološki aktivisti iz brojnih organizacija i gradova čitave Srbije ali je ipak najveći teret svakodnevnih dežurstava na lokalnom stanovništvu. Na pitanje da li su se izmorili, iscrpeli ili smrzli Živanović Poljo odgovara.

– Naporno je, da se ne lažemo. Biti četiri meseca, dan i noć, na otvorenom, u šumi, po svim vremenskim uslovima nije lako. Ali, ljudi se nisu iscrpeli u tom smislu da će odsutati. To su jasno i pokazali i dokazali u situacijama kada su se pre mesec dana pojavili ljudi iz firme i to ne ovde već u svojim prostorijama koje su iznajmili u Sibnici – istog momenta se na samoj lokaciji „stvorila” zaista ogromna masa ljudi, navodi ona, dodajući da su ljudi „svesni opasnosti” kao da će i „dalje nastaviti da brane svoj zavičaj” i „neće odustati od borbe”.

Za nju i njene istomišljenike na blokadi je potpuno jasno da ako posustanu – to je „put bez povratka” i utiranje puta „budućem rudniku”.

Na blokadi u Sibnici, tokom proteklih četiri meseca nebrojeno puta je bio i Predrag Marković, proizvođač jabuka iz Rekovca.

– Niko od nas ne zna tačno kako će se sve ovo završiti i šta će se sve još izdešavati. Ali, ne bez razloga svi očekujemo da će firma pokušati na proleće da obnovi započete radove. To je jasno jer imaju neskrivenu podršku gospođe ministarke Đedović Negre. Zbog toga su ljudi spremni da nastave sa dežurstvima i danju i noću. Iz jeseni smo ušli u zimu a iz zime ćemo na blokadi ući i u proleće, nepokolebljiv je on.

Po Markovićevom mišljenju, to je neophodno jer istraživačima litijuma i njihovoj institucionalnoj podržci jasno mora da se pokaže „da su ljudi ovde odlučni i da neće dozvoliti bilo kakve radne oko istraživanja i iskopavanja ruda”.

– Naša odlučnost i istrajnost da se ne pomerimo odavde nije samo poruka javnosti, već pre svega firmi koja hoće da vrši istraživanja. Naš savet je da odustanu na vreme, smatra Marković.

Od prvog dana pomoć Levčana iz dijaspore nije izostala ni u kom smislu, pre svega materijalnom – da se štampaju majice, bedževi, flajeri ali ni na samoj barikadi.

Posle čitavog godišnjeg odmora provedenog na blokadi u septembru, Nikola Aćimović, lekar anesteziolog u Nemačkoj, poreklom iz Rekovca, i novogodišnje i božićne praznike ponovo provodi u Sibnici.

– I dok sam na poslu u Nemačkoj, čim imam slobodno vreme non-stop pratim šta se zbiva u Levču na ovoj lokaciji. U profesiji kojom se bavim imam puno kontakata sa našim ljudima koji su takođe tamo i svi su odlično protiv istraživanja ruda u Srbiji. Niko nije za to, iz prostog razloga jer svi gaje nadu da će se jednog dana, kada završe svoj radni vek tamo, da se vrate u svoju domovinu i ovde prožive na miru ostatak života, iskren je on, dodajući da je „naša dijaspora ozbiljno zabrinuta za članove svojih porodica u Srbiji”.

Za doktora Aćimovića otvaranje rudnika u Levču – ravno je gubitku života.

Po Marici Živanović Poljo, na ovom mestu desio se fenomen.

– Od situacije da niko nije ni zao šta se dešava u opštini Rekovac, svest kod ljudi se mnogo promenila. Tome su mnogo doprineli i mediji koji nas podržavaju od prvog dana. Na zvaničnim medijima ne možete čuti ništa o tome ali mi ćemo i dalje činiti sve što je u našoj moći da ljudi dobiju prave informacije koje su im neophodne. Da tačno znaju šta se ovde dešava i budu svesni koliko ovo može da utiče na njihove živote i budućnost čitavog Levča, kaže ona.

Parcela u okolini Rekovca na kojoj su zaustavljeni radovi istraživanja litijuma Foto: Z. S. M.

Legendarni kombajn na blokadi „smenio” traktor Foto: Z. S. M.

„Lična karta” istraživača ruda u Levču Foto: Z. S. M.

Zgomilani oko vatre ali ne odustaju u odbrani Levča Foto: Z. S. M.

Litijum neće proći – Levčani „ušli” u peti mesec na bariakdi Foto: Z. S. M.

Ne zavarava se, svesna je, kao sve njene kolege na blokadi da je odbrana Levča od istraživanja litijum proces koji će još dugo trajati. Spušta se noć. Sve je hladnije ali na krivinu u Sibnicu tek stižu Jagodinci i Dobrinjci. Straža se nastavlja.

Sve praznike proveli na barikadi

Levčani se nisu pomerili sa blokade u Sibnici ni tokom praznika, Nove godine, Badnjeg dana i večeri i Božića.

– Dežurstva nisu prestajala ni za najveće praznike. Organizovali smo po smenama o je kako, kada i koliko mogao da bude na barikadi. Ali, u svakom trenutku je ovde bilo ljudi koji su jasno pokazali da naša borba u Levču protiv istraživanja litijuma ne posustaje čak ni tada, navodi Marica Živanović Poljo.

Kako običaji nalažu, tom prilikom su badnjacima okitili kombajn koji je bio u blokadi a nije izostao ni simbolični vatromet u božićnoj noći.

– Iskreno, svi zanmo da Šumadinci nisu „baš slatki ljudi”. Legendarne su naše svađe sa komšijama, braćom rodbinom… prepucavanja, ko sa kim ne govori… Ali, ovde i sada – muka je ujedinila ljude. Zbog toga i ne odustajemo, iskrena je ona.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije