Francusku posle predsedničkih izbora za manje od četiri nedelje očekuju izbori za skupštinu. U izbornim jedinicama u kojima nijedan kandidat ne dobije 50 odsto glasova u prvom krugu 10. juna, glasa se u drugom krugu, 17. juna. U drugi krug idu dva kandidata sa najviše dobijenih glasova i kandidat koji je je osvojio više od 12,5 odsto glasova upisanih u izbornu listu u toj izbornoj jedinici.
Socijalistička partija (PS) već ima većinu u Senatu, gornjem domu Parlamenta, ali će tek sa osvajanjem većine u donjem domu – skupštini, PS i predsednik Fransoa Oland moći da ostvare svoj program. Osvoji li desnica većinu od 577 poslaničkih mesta, vlast predsednika države će biti sputana.
Međutim, kako se izbori za skupštinu odvijaju neposredno nakon predsedničkih izbora, svi očekuju da građani neće promeniti svoje opredeljenje u tako kratkom periodu, te da će sama PS, ili sa Frontom levice (FG), koji predvodi Žan-Lik Melanšon i koji je podržao Olanda u drugom krugu predsedničkih izbora, imati skupštinsku većinu. Sva ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da će socijalisti sami dobiti oko 45,5 odsto glasova, dok će desničarska stranka Ujedinjeni narodni pokret (UMP) Nikole Sarkozija osvojiti 32,5 odsto glasova; 13,5 odsto manje nego na izborima 2007, odnosno 10,5 odsto manje nego 2002.
U drugom krugu FG će podržati kandidata PS na izbornim mestima gde se on nađe suprotstavljen UMP, odnosno PS će podržati kandidata FG ako je on suprotstavljen predstavniku UMP. I manje stranke centra – UDF Fransoa Bajrua, Novi Modem, Radikali osvojiće poneko mesto u skupštini i moći će da utiču na formiranje skupštinske većine.
Najviše neizvesnosti unosi stranka ekstremne desnice Nacionalni front (FN), koja od svog osnivanja nije uspela da uđe u skupštinu, jer nađe li se njen kandidat u drugom krugu, svi se, kako sa levice tako i desnice, udružuju protiv njega. Međutim, Marina le Pen, kandidatkinja FN, u prvom krugu predsedničkih izbora dobila je 17,9 odsto glasova i prema nekim izjavama, iz samog vrha UMP, moglo bi da dođe do uzajamne podrške, „od slučaja do slučaja“, između UMP i FN, što bi otvorilo ekstremnoj desnici vrata skupštine.
Najviše uzbuđenja u izbore unosi kandidatura Žan-Lik Melanšona, lidera FG, u izbornoj jedinici u Enen-Bomon (na severu zemlje u departmanu Pa d’Kale) u kojoj se kandidovala i Le Penova i u kojoj joj je tek za koji glas izmakao ulazak u skupštinu na prethodnim izborima. Melanšon ulazi u direktnu borbu sa njom iako se on nije nikad dosada kandidovao, niti je lično poznat u toj izbornoj jedinici, u želji da je porazi i da zaustavi uspon ekstremne desnice.
U toj izbornoj jedinici je oko 15 odsto nezaposlenih, doskorašnji predsednik opštine sa levice je morao da se povuče, jer je optužen za korupciju i nelegalno korišćenje opštinskog novca, te stanovništvo sada većinom glasa za FN želeći promene, bilo kakve promene, iako su im ideje levice bliže. Tokom objavljivanja izbornih rezultata 10. juna sve oči će prvo biti okrenute Enen-Bomonu i rezultatu Melanšona i Le Penove.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
