Levica u zapećku

U Francuskoj, zajedno sa učenicima, i političari posle odmora započinju školsku godinu. Stranke organizuju tradicionalne skupove lidera sa članstvom, koji se ovde pretenciozno nazivaju Letnjim (političkim) univerzitetima. Socijalistička partija (PS) se okupila tokom vikenda na svom univerzitetu u La Rošeli, na obalama Atlantika.
Međutim, socijalisti su se mnogo više bavili sami sobom, čak ne uspevajući da razdvoje privatne od političkih razlaza još uvek prvog čoveka stranke Fransoa Olanda i poražene kandidatkinje na predsedničkim izborima za šefa države Segolen Roajal. Čak se ozbiljni levičarski Liberasion više bavi time kako su njih dvoje izbegavali da se sretnu na ovom skupu nego njihovim političkim akcijama, dok tabloidi donose slike Olanda sa novom prijateljicom.
PS je rastrzana između pristalica Roajalove, Olanda, ali i Lorana Fabiusa koji zastupa levo krilo stranke i Dominik Stros-Kana, najverovatnijeg, od 1. oktobra, predsednika Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Ne treba zaboraviti ni gradonačelnika Pariza Bernara Delanoea, koji uživa izraženu popularnost zbog rešavanja saobraćajnih problema Pariza.
Na skupu u La Rošeli je bilo vidljivo odsustvo već rečenih Loran Fabiusa i Dominik Stros-Kana. Najžešća kritika PS čuje se upravo iz njihovih redova. Nekadašnji predsednik vlade Mišel Rokar, prisutan u La Rošeli, izjavljuje da PS, kako danas stvari stoje, „nije u stanju da upravlja zemljom“.
Pored PS, najjače stranke na levici, i Zeleni, koji predstavljaju oko tri odsto biračkog tela, računaju se u levi blok. Međutim, oni podržavajući ekološku politiku nove desničarske vlade ne kritikuju njene druge političke odluke. Ekstremna levica, koja okuplja skoro deset odsto biračkog tela, a preko 13 na izborima 1995, više je nego ikad razjedinjena između Komunističke partije, Lige revolucionarnih komunista, Radničke borbe, otvorenih trockista… Posle tri meseca od predsedničkih i četiri od izbora za Skupštinu, poraz levice je još veći nego što se činilo na osnovu izraženih glasova na izborima.
Za to vreme predsednik Nikola Sarkozi i njegova vlada sve više skreću nadesno. Dok su do nedavno govorili da se program smanjenja zaposlenih na državnom budžetu ne odnosi na nastavno osoblje u obrazovanju, danas predsednik vlade Fransoa Fijon izlazi sa programom da 2008. smanji za 11.200 broj učitelja i profesora tako što će samo svakog trećeg koji odlazi u penziju zameniti novim. Sa danas zaposlenih 320.000 učitelja i nastavnika u osnovnim školama u proseku je 22,6 učenika po razredu, a u srednjim sa 378.000 profesora, prosečno ima 27 učenika u razredu. Sindikati i udruženja roditelja ukazuju na to da će se smanjenjem nastavnika povećati na preko 30 broj učenika po razredu i time i smanjiti njihov uspeh.
Sa svoje strane predsednik Sarkozi učestvuje na skupu, Letnjem univerzitetu udruženja poslodavaca (MEDEF), gde ga oduševljeno pozdravljaju predstavnici najvećih francuskih kompanija: Daso, Bujgi, Lagardijer koji ujedno drže u svojim rukama više elektronskih i štampanih medija. Poslodavci su zadovoljni, politička investicija im se isplaćuje. Sarkozi obećava da će najzad, posle godinu dana natezanja, privatna kompanija Suez moći da kupi javni servis za gas GDF (Gas Francuske).