Izlaznost manja od 58 odsto građana na biralištima u prvom krugu izbora za Narodnu skupštinu, donji dom francuskog Parlamenta, osnovna je karakteristika nedeljnih izbora. Od 6.603 kandidata koji su se borili za 577 poslaničkih mesta tek je njih petnaestak izabrano, dobivši u svojim izbornim jedinicama preko 50 odsto glasova izašlih na birališta.
U ostalim izbornim jedinicama će se dva kandidata koji su osvojili najviše glasova u prvom krugu nadmetati u drugom, u nedelju 17. juna, dok će im se u oko tridesetak izbornih jedinica priključiti i treći kandidat koji je osvojio preko 12,5 odsto glasova od ukupno upisanih glasača u toj izbornoj jedinici.
Među izabranim u prvom krugu je i novi predsednik vlade Žan-Mark Ero i njegovih pet ministara. Ostalih 18 ministara, koji su se takođe kandidovali na ovim izborima, idu u drugi krug uvereni da će biti izabrani i da će ostati u vladi, a da će svoja poslanička mesta prepustiti svojim zamenicima.
Na osnovu rezultata u prvom krugu i na osnovu svih procena, očekuje se da će levica ukupno osvojiti između 310 i 356 mesta i da će imati apsolutnu većinu. Međutim, sama Socijalistička partija (PS) će najverovatnije dobiti između 283 i 318 mesta, te tako nije izvesno da će sama imati apsolutnu većinu (289). Evropski ekolozi, njihov koalicioni partner, nadaju se da će dobiti od 15 do 20 mesta, dok će Front levice (FG), koji želi da ostane „autonoman, podržavajući PS u odlukama gde se slažu, i koji neće ni u kom slučaju rušiti vladu levice“ računa na 13 do 18 mesta.
Treća stranka, sa 14 odsto osvojenih glasova u svim izbornim jedinicama Nacionalni front (FN), zbog većinskog sistema će osvojiti najviše dva mesta. Ulasku u Skupštinu se nadaju Marina le Pen, ćerka osnivača stranke Žan-Mari le Pena i njegova unuka Marion Marešal le Pen.
Dosadašnja vladajuća stranka desnice Ujedinjeni narodni pokret (UMP), sa ukupno 33,9 odsto osvojenih glasova, očekuje najviše između 218 i 245 mesta u Skupštini. UMP poziva glasače FN da podrže u drugom krugu njene kandidate ističući da se i UMP protivi davanju prava glasa strancima na lokalnim izborima, rigoroznom ograničavanju imigracije i da ih jedino razdvaja odnos prema evru i Evropskoj uniji. FN se zalaže za izlazak Francuske iz evrozone i EU i za protekcionističku politiku za francuske proizvode.
Politički analitičari procenjuju da se UMP zbog želje da privuče ekstremne pristalice još više okreće na desno. Nakon izvesnog poraza na skupštinskim izborima, UMP očekuje na jesen kongres stranke kako bi se definisala politička strategija i izabrao predsednik stranke, jer se Nikola Sarkozi povukao posle poraza na predsedničkim izborima. Po ocenama mnogih, ne bi bilo iznenađenje da se stranka podeli najpre u odnosu na ekstremnu desnicu.
Modem, stranka centra, sa osvojenih tek 1,7 odsto glasova mogla bi da nestane sa političke scene. U najboljem slučaju bi mogla da dobije dva mesta u Skupštini. Njen lider Fransoa Bajru našao se u izuzetno teškom položaju jer će se u drugom krugu boriti protiv kandidata PS i UMP.
Međutim, još „ništa nije gotovo“, kako izjavljuje predsednica PS Martina Obri. Eventualni povećan odziv građana u drugom krugu, kao i odustajanje nekih kandidata u drugom krugu u izbornim jedinicama gde su se našla po tri kandidata, mogao bi unekoliko da poremeti predviđanja. Socijalisti upozoravaju da im je neophodna apsolutna većina kako bi mogli da sprovedu izborni program predsednika Fransoa Olanda i tako reformišu državu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
