LGBT organizacije pozdravile izbor mandatarke

Iako sve LGBT organizacije ocenjuju da je to istorijski iskorak za sve LGBT osobe u Srbiju, neke naglašavaju da to što će Brnabić najverovatnije biti nova premijerka može je marketinški potez predsednika Aleksandra Vučića, dok druge ističu da se time neće skrenuti pažnja na položaj LGBT osoba.

LGBT organizacije očekuju od Brnabić da radi na poboljšavanju položaja žena i LGBT zajednice u Srbiji, da bude odlučna u borbi protiv nasilja, da se posveti problemima koje tište najveći deo građana i građanki, a koji se pre svega odnose na poboljšanje ekonomskog standarda, smanjenje nezaposlenosti i eliminaciju korupcije na svim nivoima, te da za vreme njenog mandata bude donet Zakon za registrovanje istopolnih zajednica.

Udruženje građana „Egal“ ističe da je imenovanje Brnabić za mandatarku potencijalno značajan korak u poboljšavanju položaja žena i LGBT zajednice u našoj državi.

„LGBT zajednica u Srbiji od buduće premijerke Srbije očekuje da jedno od vrlo bitnih pitanja na njenoj agendi bude odlučna borba protiv nasilja, koje je problem čitavog društva. Zato što je žena očekivano je da razume da će morati sistematski da radi na suzbijanju nasilja u porodici, koje se često završava ubistvima. Vršnjačko nasilje je jedan od hroničnih problema kome se mora stati na put. Svedoci smo brojnih slučajeva nasilja na ulici, u sportskim objektima, mestima izlazaka i drugim javnim prostorima, čije žrtve potiču iz sivh slojeva stanovništva i rešavanje ovog problema bi sigurno poboljšalo kvalitet života svih nas. U borbi protiv ovog problema očekujemo da se naša Vlada, pod vođstvom Ane Brnabić, ne bavi samo posledicama i kažnjavanjem počinilaca, već i otklanjanjem uzroka, kao i uspostavljanjem čitavog sistema za njegovim otklanjanjem“, ukazuju iz Egala.

Takođe, dodaju, registrovani su brojni slučajevi diskriminacije svih manjinskih i ranjivih grupa – žene imaju manje plate od svojih muških kolega, mnogi ne mogu da dobiju posao zbog svojih godina, bilo da su „premladi“ ili „prestari“, prisutna je diskriminacija građanki i građana Srbije zbog nacionalne pripadnosti, vere, rase, invaliditeta, seksualne orijentacije i mnogih drugih svojstava. „Srbija je donela zakone, strateške dokumente i akcione planove za suzbijanje diskriminacije i nepohodno je njihovo efikasnije i odlučnije sprovođenje“, navode u ovoj NVO.

„Egal“ podseća i da se Brnabić u nekoliko prilika ograđivala od svoje LGBT zajednice. U potpunosti je razumljivo da je ona bila ministarka i biće premijerka svih građanki i građana Srbije, kao i činjenica da je većina njih heteroseksualno i da mnogi od njih imaju problem sa homofobijom. Kakav je smisao prećutkivanja seksualnog identiteta Ane Brnabić? U koju god državu bude putovala kao premijerka, biće najavljivana u javnosti kao gej premijerka, kao premijerka lezbejka, jedina na Balkanu. Takođe, heteroseksualna većina u Srbiji će kada vidi da se Ana Brnabić eventualno ograđuje od svoje zajednice, reagovati sa jasnim stavom – ako se tako lako odriče svojih, kako li će se tek lako odreći od nas?.

Iz Egala podsećaju da je Vlada Srbije donela nekoliko dokumenata kojima se predviđa da će do kraja 2018. rešiti problem dokumenata trans osoba, kao i doneti zakon kojim se reguliše status istopolnih zajednica, a „Brnabić sigurno zna koje je obaveze čekaju“.

I Gej strejt alijansa (GSA) pozdravlja odluku predsednika Aleksandra Vučića da mandat za sastav nove Vlade Srbije poveri Ani Brnabić. „Posle njenog prošlogodišnjeg postavljanja za ministarku čime je ujedno postala i prva javno autovana osoba na ministarskoj poziciji u Srbiji i regionu, imenovanje Ane Brnabić za mandatarku Vlade je još jedan ogroman, istorijski iskorak za sve LGBT osobe u Srbiji, ali i za sve žene jer će ona ujedno biti i prva premijerka u istoriji Srbije“, ističu u GSA.

Kako dodaju, Brnabić je kroz svoj dosadašnji rad nesumnjivo pokazala stručnost i profesionalnost ostvarivši vidljive rezultate u svom resoru, „ali je ujedno kroz svoj rad kao autovana osoba dala i veliki doprinos boljem razumevanju LGBT osoba i smanjenju tenzija prema ovoj populaciji, kako među različitim društveno-političkim akterima, tako i u čitavom društvu. Iz tih razloga je, između ostalog, ona i ovogodišnja dobitnica nagrade „Duga“, navode u GSA, organizacije koja je i osnivač ove nagrade.

Iako će se buduća premijerka suočiti sa raznim izazovima po pitanju unapređenja ljudskih i manjinskih prava generalno i iako su očekivanja od nje da se u svom mandatu bavi suštinski i ovom tematikom naravno opravdana, GSA, takođe, smatra da ona suštinski treba da se posveti i onim problemima koje tište najveći deo građana i građanki naše zemlje, a koji se pre svega odnose na poboljšanje ekonomskog standarda, smanjenje nezaposlenosti i eliminaciju korupcije na svim nivoima.

„Možda to nije uobičajeno za organizaciju koja se bavi ljudskim pravima LGBT osoba, ali GSA ipak smatra da će buduća premijerka najveći pomak za LGBT zajednicu u Srbiji ostvariti upravo ako svoj premijerski posao bude obavljala vredno i odgovorno, a na dobrobit baš svih građana i građanki Srbije bez obzira na njihova bilo koja lična svojstva“, naglašavaju u GSA.

Iz organizacije „Da se zna!“ ističu da je imenovanjem Brnabić za mandatarku Aleksandar Vučić „ispisao novu stranicu u istoriji srpske demokratije, i to ove manjkave“. Kako dodaju, Srbija se time našla u rangu sa Islandom, Irskom, Belgijom i Luksemburgom, jedinim državama koje su do sada imale LGBT premijere/ke. „Zaista zvuči impresivno naći se (barem jednom) u ovakvom društvu. Ali, u tome leži i najveća zabluda u koju možemo upasti, svrstavajući time Srbiju u pomenutu ekipu u odnosu na poštovanje ljudskih prava, i to konkretno prava LGBT osoba. Iako su primećena poboljšanja u određenim poljima, domaći stručnjaci i nevladine organizacije, ocenjuju da je stanje ljudskih prava u Srbiji pogoršano, počev od suspenzije ljudskih prava i politizacije pravosuđa do sve vidljivijih manjkavosti izbornh procedura i gušenja medijskih sloboda“, navode iz „Da se zna!“.

Što se tiče položaja LGBT osoba, ukazuju, institucije i dalje nisu u većoj meri senzibilisane za rad sa seksualnim manjinama, sistemska podrška jedva i da postoji a vinovnici napada na LGBT populaciju mahom prolaze sa nerazumno blagim kaznama.

„Dakle, u pitanju je stanje koje nije ni približno dobrom niti dostojanstvenom. Nisu nam strani „spoljnopolitički marketing“ ni bivanje „dobrim momkom“ predsednika Srbije pred zapadnim državnicima koji su počeli sve češće da žmure pred gafovima na domaćem terenu, poput zastrašivanja haosem, kreiranja atmosfere straha i linča putem tabloida bliskih režimu, pa čak i mogućih mešanja u pokušaje državnih udara u susednim državama. Da li je postavljanje autovane lezbejke za premijerku „šlag na vrhu torte“ njegovog marketinga? Kada neko u budućnosti bude pokušao da postavi nepopularna pitanja o položaju LGBT zajednice u Srbiji, vrlo je realno da će Brnabić biti kec u rukavu, indikativan primer da stanje uopšte nije loše. Jer, ako je zaista tobože teško, kako to da jedna lezbejka bude ni manje ni više nego – premijerka?Da li će novoizabrana premijerka Srbije poslužiti kao „alatka“ u predstavljanju Srbije kao progresivne države u kojoj svi građani uživaju puna ljudska prava i najstabilnije u njenoj novijoj istoriji? Sasvim izvesno, poznajući poteze aktuelnog političkog establišmenta“, naglašavaju u „Da se zna!“.

Ipak, dodaju da i dobre stvari mogu proizići iz nameštenja Ane Brnabić. „Iako se težište moći u aktuelnoj političkoj konstelaciji pomera ka predsedniku, premijersko mesto i dalje ostaje, barem deklarativno, najvažnije, što je u medijskom smislu te reči naročito značajno. Građani Srbije će imati priliku da svakodnevno na malim ekranima gledaju LGBT premijerku. U svim krajevima Srbije, naročito onim gde su LGBT prava i dalje gurnuta u zapećak, ljudi će moći da vide javno deklarisanu LGBT osobu na tako značajnoj poziciji i imati mogućnost da promisle o tome da LGBT zajednica nije plaćenička armada koja je stigla u Srbiju da razbije domaćinsku porodicu i njene vrednosti, već da je ona tu, postoji i van aktivizma tokom Parade ponosa, privređuje i ima mogućnost da dosegne najviše državne funkcije“, ističe se u tekstu Stefana Šparavala iz „Da se zna!“.

I Organizacija za lezbejska ljudska prava – Labris pozdravila je predlog da Ana Brnabić bude mandatarka za sastav nove Vlade Srbije, ali i ukazala da se ovim izborom neminovno skreće pažnja domaće i svetske javnosti na Srbiju, „ali nažalost, ne i na položaj LGBT osoba, konkretno lezbejki u njoj“.

„Lezbejka na čelu Vlade Srbije ne znači da je Srbija automatski zemlja u kojoj se ljudska prava LGBT osoba poštuju, u kojoj smo bezbedni i sigurni. Podsećamo da je Srbija i danas država u kojoj LGBT osobe trpe javnu osudu i fizičke napade u javnosti, da su im faktički uskraćena mnoga prava, da postoji zakonodavni okvir koji zabranjuje diskriminaciju i sankcioniše nasilje, ali i da se on još uvek ne primenjuje u punoj meri, kao i da slučajevi nasilja i kršenja ljudskih prava ostaju nekažnjeni. Očekujemo da će nakon ovog izbora država sa mnogo više pažnje i sluha pratiti i reagovati na probleme sa kojima se susreću LGBT osobe i raditi na tome da se kvalitet našeg života u ovoj zemlji suštinski unapredi. Takođe se nadamo da će se tokom trajanja mandata premijerke podržati nove zakonske inicijative kao što je Zakon za registrovanje istopolnih zajednica, koji je Labris izradio i promoviše od 2010. godine“, navode iz Labrisa.

Stojanović: Ništa se neće promeniti

Boban Stojanović, gej aktivista, koji je pre šest meseci dobio azil u Kanadi sa svojim partnerom, istakao je na svom Fejsbuk profilu da je izbor Ane Brnabić na mesto premijera simbolički odličan potez: Srbija je dobila ženu koja je i lezbejka na poziciji visoke moći. Formalno, to je odluka koja mora da se pozdravi.

„Međutim, veliko je pitanje šta takva odluka donosi u političkoj praksi? Ana će svakako donositi poene aktuelnoj vlasti: njena pojava biće odraz emancipacije i demokratizacije. Ona će otvarati konferencije o pravima žena i šetaće na Prajdu (kao što već jeste). Ali, da li je to dovoljno? Da li je to korak napred za žene i LGBT zajednicu? Da li će to ubrzati procesuiranje slučajeva homofobičnog nasilja? Da li će to privesti pravdi Mladena Obradovića i Mišu Vacića? Da li će to ukinuti Palmu? Da li će to smanjiti strahove žena i LGBT osoba? Da li će to podići rejting Vučiću? Da li će to stvoriti lažnu sliku o slobodi u Srbiji? Da li će to izvitoperiti odnos prema ljudskim pravima u Srbiji? Da li će to smanjiti ženomrzački diskurs prema ženama (posebno ženama u politici), koje se ne slažu sa Vučićem?

Da bi se dobio odgovor, treba otići korak u nazad.

Dolazak Ane Brnabić na mesto ministarke najavio je Aleksandar Vučić. Od njega smo saznali i da je Ana lezbejka. Takav vid zaštitništva nije emancipatorski. Simbolički, Vučić izvlači Anu iz tame njenog života i staje uz nju. Da li je to značilo da je Ana toliko slaba?

Nakon toga, Ana se uvek ograđivala od angažmana rada za LGBT zajednicu: govorila je da ona nije aktivista, da „sigurno ima nekih problema“, da „ima tu puno problema“ u odnosu društva prema LGBT zajednici, ali nikada nije rekla pripadajuće „mi“ (što ne znači da neće). Na dodeli nagrade Duga, zahvaljivala se Vučiću.

Da li su posle svega toga radost i optimizam uzaludni?

Rekao bih da u velikoj meri jesu, jer se ništa značajno neće promeniti.

To što se popovi bune, a navijači prete Vučiću čini ga stradalnikom. Na taj homofobični deo SNS-a koji je dobio neka radna mesta ili pozicije, izborom Ane Brnabić dobija flaster na usta, jer će jednog dana, kada se neko okuraži da progovori o svemu tome, biti imenovan kao homofob i ženomrzac. I tako če biti sa svima. Hajde neka sada, neko ko se bavi ljudskim pravima, kaže nešto o tome kako su prava žena ili LGBT zajednice ugrožena. Pored nekoliko kafića, jedne diskoteke, Prajda i nekoliko zakona, eto, sada imamo i lezbejsku premijerku.

Sve ovo govorim iz dubokog iskustva koje sam kao LGBT aktivista i jedan od organizatora Prajda imao godinama sa različitim vlastima. Znam koliko su (posebno ovi aktuelni), pokušavali da kontrolišu stvari, pretili nam Informerom, nadzirali svaki potez i znam koliko smo kritika popili nakon svakog Prajda. To je za neku drugu priču.

Opasnost leži u gušenju pobune koja uvek mora da postoji unutar društva kako bi to društvo napredovalo. Sada će sve biti ravno. Za tri dana, kada cirkus Ana Brnabić prođe, Aleksandar Vučić će u svom kabinetu udisati vazduh sa Ravne gore. Potpuna grobnica“.

Azdejković: Istorijski dan za LGBT zajednicu u Srbiji

Predrag Azdejković, direktor „Merlinka“ festivala i glavni urednik magazina „Optimist“ je na svom Fejsbuk profilu imao nekoliko postova povodom izbora Ane Brnabić za mandatarku nove Vlade Srbije:

* Aktivisti su nekad ponavljali kako je politička participacija LGBT osoba važna i da budu na pozicijama moći… Onda se to desilo, a oni promene ploču i pričaju kako je to nebitno?!

* Palma, oće srčka, neće srčka?! Oće Draganče dumre!

* Opozicione stranke imaju manje autovanih LGBT funkcionera, nego što pozicione stranke imaju autovanih LGBT premijera.

* Moj čovek pljuje Anči na Fejsu, a ja mu pretim razvodom!

* Juče Irska, danas Srbija. Istorijski dan za LGBT zajednicu u Srbiji.

Miletić: Nijedan medij na naslovnoj nema „lezbejka“

Goran Miletić, član Organizacionog odbora Parade ponosa Beograd, napisao je na svom Fejsbuk profilu:

„Nisam neko kome su teorije zavere na srcu, ali je potpuno neverovatno da nijedan dnevni list u Srbiji na svojoj naslovnoj strani u naslovu nema da je LEZBEJKA (zašto bi bilo potrebno skrivati ovaj identitet ?) postala Premijerka Srbije. Doduše „Blic“ kaže da „svetski mediji prenose da je prvi gej lider u istočnoj Evropi“ (valjda je to ono gej=Zapad, nikako Srbija), dok „Danas“ u tekstu na naslovnoj kaže da je „javno deklarisana gej osoba“. Na svim naslovnim je fokus na tome da je ŽENA, jer je to valjda prihvatljiv identitet u Srbiji i zbog toga niko neće reći „pa zašto mora da se ističe da je žena, važno je da je stručnjak“. Izgleda da se zaboravlja da kada se napiše da je ona LEZBEJKA to prvo znači da je žena, dok kada se napiše da je ŽENA, ne mora da znači i da je lezbejka. Izgleda da je na delu ideja da se minimizira činjenica da je Premijerka lezbejka, jer glasači vladajućih partija misle da je to nešto loše, sramota, bolest i sl. Za sada je ona lezbejka, ali „in a small doses“. Jednog dana, kada bude potrebno pokrenuti kampanju protiv Premijerke, većina novina će se odjednom setiti da je ona lezbejka, krenuće da je napadaju sa senzacionalnim detaljima iz njenog privatnog života, naglašavajući da je lezbejka i signalizirajući da je zbog toga nepodobna da vodi Vladu. Znam da u medijima ima divnih ljudi, ali znamo i da urednici odlučuju o naslovnim stranama“.

Takođe, Miletić je posotvao i sledeće: „Nigde, pa ni u Srbiji, ne možeš reći da je loše kada neko ko je LGBT postane Premijer ili ministar. Pitanje je šta će to doneti LGBT zajednici i koliko će ona moći da radi svoj posao bez pritiska sa strane“.