Liberalni Turci okreću leđa sekularnoj eliti

Već gotovo 84 godine moderna Turska je definisana svetim trojstvom – vosjkom, republikom i njenim osnivačem Mustafom Kemalom Ataturkom. Danas je u toku transformacija ove države od 73 miliona stanovnika, a opšti izbori koji se održavaju u nedelju mogli bi potvrditi korenite promene: liberalni Turci, nekada pristalice vladajuće sekularne elite i njihovog glavnog zaštitnika vojske, sada im okreću leđa i obećavaju da će glasati za religiozne partije, novi sloj pristalica nezavisnosti.
Oni kažu da rigidna pravila iz prošlog veka, koja zabranjuju ženama da nose muslimanske velove u javnim zgradama i sprečava etničke manjine da izražavaju svoje identitete, treba da ostanu deo prošlosti.
„Ovi izbori su borba između onih koji žele promene i onih koji to ne žele“, izjavio je Zafer Uskul, uticajni pravnik i zaštitnik ljudskih prava koji je i kandidat islamske partije premijera Redžepa Tajipa Erdogana. „Religija je prosto izgovor“. On i ostali kažu da su pravila služila svrsi kada je Turska kovala svoj nacionalni identitet na ostacima Otomanskog carstva. Ali sada je Turska prevazišla to.
„Za 50 godina ljudi će pisati da je ovo bilo vreme kada se Turska okrenula svom narodu“, kaže Suat Kiniklioglu, stručnjak za spoljnu politiku, koji je jedan od 20 liberalnih Turaka koji se nedavno pridružio Erdoganovoj partiji u okviru svojih napora da pozove na širu podršku sekularnom turskom društvu.
Stvarne pretnje turskoj demokratiji, prema mišljenju Kiniklioglua i drugih, dolaze ne od islamskog fundamentalizma, koji vojska i sekularne partije brane, već od političkog mešanja vojske. Komandanti vojske u istoriji Turske četiri puta su smenjivali izabrane vlade, a u aprilu je vojska takođe osporila vladu u pisanom saopštenju, otvarajući mogućnost za izbore.
Tursko društvo se znatno promenilo u poslednjih nekoliko decenija. Religiozni Turci stekli su bogatstvo i status i promenili su svoj način života. Žene sa feredžama danas se redovno mogu videti u trgovinama, na motorima i za volanom, dakle nekadašnja stroga pravila postala su staromodna.
„Ova uska košulja sekularizma postala je isuviše uska i tesna za tursko društvo“, izjavio je Volkan Ajtar, iz Fondacije za ekonomske i socijalne studije, uticajne političke istraživačke grupe. On je pre svega mislio na kemalizam, žestoko sekularnu ideologiju koja pokušava da uništi religiozne mreže i konačno samu religiju društva.
Državna elita „želi da podredi društvo svojoj teoriji“, izjavio je Redžep Senturk iz Centra za islamske studije u Istanbulu. „Ukoliko religija ne nestane, učinićemo da nestane jer tako kaže naša teorija“. Liberali kao što je Uskul pioniri su u sjedinjavanju političkih snaga partiji premijera Erdogana, poznatoj pod inicijalima AK.