Libijski pukovnik na čelu kolone

On je čovek koji je vodio i odneo konačnu pobedu u dugogodišnjem građanskom ratu, i jedan od nekoliko afričkih lidera koji se ne odriču tako lako fotelje. Za razliku od Gadafijeve teatralnosti i stalnih javnih istupa, pa čak i nedavnog pompeznog opštenarodnog veselja kojim je obeležio četiri decenije vladanja u prisustvu brojnih stranih državnika, Santos je pravi „stidljivko“. Godišnjicu nije ni slavio, izbegava da bude u centru pažnje, retko se pojavljuje u javnosti, a odbija i pozive stranih medija za intervjue. Kada je van svoje predsedničke palate, retko ga okružuju vojnici naoružani do zuba, a ne zatvaraju se čak ni saobraćajnice kako bi se omogućio nesmetan prolaz za predsednikov automobil. Omiljen je u narodu, iako je predmet kritika opozicije i grupa za zaštitu ljudskih prava, da namerno odlaže predsedničke izbore kako bi produžio svoju vlast. Zaslužan je za impresivni postratni ekonomski bum Angole i priliv milijarda dolara stranih investicija dragocenih u rekonstrukciji zemlje razorene dugogodišnjim ratovanjem.

Santos, Gadafi, Žine el Abidin Ben Ali, predsednik Tunisa, Egipćanin Hosni Mubarak, Robert Mugabe, predsednik Zimbabvea, Kamerunac Pol Bija opravdavaju reputaciju Afrike kao kontinenta najdugotrajnijih vladara, što je po nekima razlog zašto demokratija nije pustila korene i u ovom delu sveta.

Do juna ove godine kontinentalni rekorder po broju godina provedenih na vlasti bio je pokojni Omar Bongo, koji je na čelu Gabona bio pune 42 godine. Ta titula sada pripada libijskom revolucionarnom vođi koji je na vlast došao vojnim pučem. Pošto je Gadafi 2005. objavio da podržava mir u svetu i da odustaje od svog programa proizvodnje oružja za masovno uništenje, Libija se naglo razvija i postaje poželjan partner zapadnim zemljama. Da li Gadafi planira skoro povlačenje s vlasti ili ne, tek poslednjih godina kruže spekulacije da priprema svog sina Saifa za naslednika. Saif, inače diplomac prestižne londonske ekonomske škole, prema brojnim spoljnim analitičarima imao je presudnu ulogu u otvaranju Libije ka Zapadu, odustajanju od programa za proizvodnju oružja. Kaže da želi da pretvori Libiju u Monte Karlo sredozemnog juga.

Državnički sused Gadafija, Egipćanin Hosni Mubarak na vlasti je od 1981. kada je izvršen atentat na Anvara al Sadata. Osim dugotrajne vladavine, i Mubarak kao i Gadafi priprema sina Gamala za naslednika. Svih 28 godina na vlasti odoleva i radikalnim i liberalnim protivnicima u zemlji. Za jedne je diktator, a za druge izdajnik. Izgleda, međutim, da je Mubarak taman po meri Zapada. Analitičari smatraju da je Mubarak vrsta manjeg zla, jer Zapad radije sarađuje sa „mudrim diktatorom“, nego nepredvidivim tiraninom. Na pitanje zašto Zapad i SAD podržavaju despotski režim, Andreas Jakobs, šef kairskog biroa Fondacije Konrad Adenauer kaže: „Naravno, razumem opoziciju, ali su nažalost upravo u Egiptu demokratske snage slabe, podeljene i nejedinstvene. I deo opozicionih snaga je sve pre nego demokratski. Tako je veoma teško zadovoljiti sve ovde u Egiptu“.

Mubarakov sused Žine al Abidin Ben Ali, predsednik Tunisa (na vlasti od 1987.) zaslužan je za slom islamskih fundamentalista, pokretanje političkih reformi i stvaranje uspešne policijske države. Podsahraska Afrika prostor je na kojem dobro uspevaju dugotrajni vladari. Većina ih je na vlast došla državnim udarom što ukazuje da su dobro oprezni da ne bi neko učinio njim ono što su oni učinili svojim prethodnicima. Na ovom spisku bio je i pokojni predsednik Gvineje Lansana Konte, koji je vladao pune 24 godine sve do smrti prošle godine. Lider Ugande Joveri Museveni koji je na vlast došao nakon petogodišnjeg gerilskog rata i vlada već 23 godine. Zabranio je sve stranke u državi, a reformom ustava ukinuo broj ograničenja predsedničkih mandata.

Dugotrajnost na vlasti sebi je osigurao i predsednik Kameruna Pol Bija koji je na vlasti od 1980. Robert Mugabe je možda jedini afrički lider koji vlada zemljom od njenog osnivanja. Najpre kao premijer a potom i predsednik, Mugabe vlada Zimbabveom od kada je aprila 1980 priznata nezavisnost ove države. Na afričkom jugu je i poslednja monarhija na svetu Svazilend. Kralj Msvati III, ima tek 40 godina a na vlasti je od 1987, te ima sve predispozicije da jednoga dana postane vladar sa najdužim stažom u Africi.