Srpska dijaspora važna je za ukupnu stabilnost Srbije. Pogotovo u ekonomskom pogledu jer sa više od tri milijarde evra poslatih od dijaspore ova država nema problema sa likvidnošću.
Međutim, dijaspora je već duže vreme potcenjena i skrajnuta od političkih zbivanja u Srbiji. Prim. dr Predrag Tojić, do 2012. državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu, ukazuje da su do tada su učinjeni neki pozitivni pomaci, ali je kasnije Ministarstvo ukinuto i dovedeno na nivo Kancelarije.
– Jedno od ohrabrenja bio je Zakon o dijaspori, gde se podrazumevao korektan odnos matice prema dijaspori. Tako je formirana Skupština Srba iz dijaspore sa 60 delegata, a kroz delovanje u Skupštini Srbije mnoga značajna pitanja bila bi rešena. Međutim, licemerno se postavlja ne samo aktuelna vlast, za razliku od država u okruženju, i u Narodnoj skupštini nema predstavnika dijaspore. To najviše proističe iz nekog straha vlasti da će izgubiti uticaj i moć. U dijaspori ima oko četiri miliona Srba, a, nažalost, oni su ovakvom politikom udaljeni iz najvažnijih političkih zbivanja, kaže dr Tojić.
– Paradoksalno je da su oni u inostranstvu više telom, a ovde su ostali dušom. I tvrdim da oni više vole Srbiju nego mi ovde. Tako je u vreme vladavine DOS-a, do 2012. godine, ovde bilo otvoreno 20.000 radnih mesta, čiji su investitori bili naši ljudi iz inostranstva. Međutim, oni su praktično oterani ovakvom politkom, gde se pre svega forsira strani kapital, tvrdi naš sagovornik i dodaje da je postojala i Organizacija srpskih studenata u inostranstvu, koji su na svaki način pomagali visokoškolstvo, pre svega u stručnom smislu.
– Mi u inostranstvu imamo više od deset hiljada lekara, od čega je oko hiljadu visoko pozicionirano, kao univerzitetski profesori, načelnici klinika i bolnica. Ali, ništa od toga nismo na pametan način iskoristili, samo smo se još više udaljili i iskompromitovali kod naših ljudi koji i te kako hoće da pomognu. Ali, posle svega jasno je da će mnogi od njih zatvoriti ta vrata, kaže prim. dr Predrag Tojić.
Autor 11 knjiga
Dr Predrag Tojić, kao lekar i jedno vreme direktor Šabačke bolnice, nijedan dan nije bio na bolovanju, a svoje godišnje odmore je svojevremeno koristio je kao dobrovoljac u ratnim bolnicama na ratištima u bivšoj SFRJ. Autor je 11 knjiga, poezije, romana, priča, a nosilac je najviše nagrade Grada Šapca, nagrade „22. april“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
