Posle dugog uhodavanja, tek sredinom juna ove godine, zvanično je počela da radi Lekarska komora Srbije. Na svakih 400 lekara u državnom sektoru bira se jedan predstavnik u Komoru, dok je u privatnom sektoru taj odnos sto prema jedan.
Od Komore se očekuje da kontroliše rad lekara i da pruži veću zaštitu pacijenata.
Posle dugog uhodavanja, tek sredinom juna ove godine, zvanično je počela da radi Lekarska komora Srbije. Na svakih 400 lekara u državnom sektoru bira se jedan predstavnik u Komoru, dok je u privatnom sektoru taj odnos sto prema jedan.
Od Komore se očekuje da kontroliše rad lekara i da pruži veću zaštitu pacijenata. Takođe se očekuje uvođenje reda u privatnu praksu. U Šapcu zvanično postoji samo pet privatnih ordinacija, dok se ostale ordinacije vode na penzionere i u njima su angažovani stručni konsultanti. Predstavnik lekara iz bolnica i domova zdravlja iz Šapca, Vladimiraca, Koceljeve i Bogatića u Komori, dr Dragan Tanasić, ističe da je osnovni zadatak evidencija svih lekara u Srbiji, koja dosad nije postojala, a to će se postići izdavanjem licenci.
Bolnica greškom bez bodova
Dr Dragan Tanasić, kao predsednik Komisije za vrednovanje rada u šabačkom Zdravstvenom centru, ukazuje na to da je prilikom prošlogodišnjeg rangiranja rada bolnica u Srbiji Šabačka bolnica greškom svrstana na poslednje mesto. Ispostavilo se da je od pet pokazatelja nadležna republička komisija vrednovala samo četiri. Naknadnom proverom ispostavilo se da su određeni pokazatelji „zagubljeni“, a s tim bodovima Šabačka bolnica zauzela bi poziciju između devetog i 11. mesta. Ovi rezultati bili su osnovni razlog za smenu direktora Zdravstvenog centra u Šapcu dr Slobodana Mirkovića, a na sva rukovodeća mesta postavljeni su kadrovi iz koalicije DSS-NS.
Članstvo u Komori je obavezno, a od 2008. svaki zaposleni lekar će morati da ima licencu. Do tada, po automatizmu, svi trenutno zaposleni lekari će dobiti licencu. Ona se izdaje na period od sedam godina, a za obnavljanje neophodno je kontinuirano medicinsko usavršavanje čime će se podići kvalitet rada i pruženih usluga stanovništvu. Licenca se gubi i automatski prestaje radno angažovanje ukoliko se ne sakupi dovoljan broj poena ili ako se ne poštuje kodeks lekarske etike odnosno ako se naprave stručne greške prilikom lečenja.
Dr Tanasić ukazuje na to da će se izdavanjem licenci uvesti red i u privatnu lekarsku praksu, odnosno slučajeve rada „na crno“.
– Šabac je veliki grad, a ima samo pet lekarskih ordinacija, dok je u praksi veći broj prijavljen na lekare penzionere. U takvim ordinacijama radi veći broj stručnih konsultanata. Sve te privatne ordinacije moraju se prijaviti Lekarskoj komori da bi dobile dozvolu za rad i pri tom moraju dostaviti i sve podatke o svojim lekarima iz državnog sektora koji su im konsultanti. S druge strane, svaki lekar, da bi dobio licencu, mora prijaviti i u kojoj privatnoj ordinaciji je konsultant, a statutom Komore je predviđeno da to može biti samo u jednoj. Ministarstvo zdravlja i Komora su odlučili da neko može biti konsultant samo tri godine, a posle toga mora se opredeliti gde će raditi, u privatnom ili državnom sektoru – kaže dr Tanasić.
Komora će preko etičkog odbora pratiti sve greške u lečenju i po ispitivanju svakog podnosioca prigovora pratiti sve slučajeve nesavesnog i neprofesionalnog lečenja. Sudovi časti, prvog i drugog stepena, preduzimaće određene sankcije koje mogu dovesti i do gubitka licence.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
