Poslednjih godina, jedini cilj novopazarskog fudbalskog prvoligaša je igranje u eliti srpskog fudbala. Posle nekoliko odigranih kola rezultati izostanu, motivi splasnu, dižu se ruke od najavljenih obećanja. U ovom trenutku niko ne vidi fudbalere Novog Pazara u istom društvu sa Crvenom zvezdom, Partizanom i Vojvodinom.
Nova uprava koja je klub preuzela u zimskoj pauzi takav cilj najavila je za neko povoljnije vreme. Paradoksalno je da ako se neke kockice slože postoji mogućnost da se već u avgustu ostvari ono o čemu niko i ne sanja. Novi Pazar zaostaje pet bodova za poslednjom ekipom koja po trenutnom plasmanu ulazi u Super ligu, i ima utakmicu manje odigranu od svojih rivala. Dakle, viši rang nije realan, ali je moguće do njega doći. Sve ovo događa se u vremenu kada su Novi Pazar tokom januara napustili svi fudbaleri, koji su u bližoj ili daljoj prošlosti pristigli kao velika pojačanja kluba. Izvršen je brzopotezni rez tima. U ovom trenutku osovinu ekipe čine momci koji su ponikli u FK Novi Pazar, u njegovim mlađim selekcijama. Mnogi od njih godinama lutaju u traženju pravog kluba za sebe. U Novom Pazaru nisu dobili pravu priliku da pokažu svoje mogućnosti. Odlazili bi i vraćali se sredini u kojoj su napravili prve fudbalske korake.
U tu grupu fudbalera svrstavamo i 28- godišnjeg Ivana Puzovića. Prošao je sve mlađe selekcije u FK Novi Pazar. Kao 16- godišnjak debitovao je za seniorski tim na utakmici sa Šumadijom iz Aranđelovca. Uočavaju ga tada i treneri koji selektiraju najbolje fudbalere regiona Zapadna Srbija. Ubrzo nastupa na svim utakmicama koje su bile u programu ovog reprezentativnog sastava. Vrata velike scene su se otvorila u pravom trenutku. Mesto u sastavu Novog Pazara bilo je obezbeđeno. Nažalost klub nije bio u stanju da obezbedi ni najosnovnije uslove za odvijanje normalnog života svojim najtalentovanijim igračima. Od igranja u timu mogli su normalno da žive samo fudbaleri koji su u Novi Pazar pristizali iz drugih gradova, kao pojačanja. Za njih je uvek bilo i moralo da se nađe novca. Novopazarska deca nisu imala alternativu, odlazila su trbuhom za kruhom. Odluku da promeni sredinu doneo je i Ivan Puzović.
Po odlasku iz Novog Pazara igrali ste u Mladenovcu, Raški, Šapcu i Vranju. U periodu kada ste nastupali za Mačvu i Dinamo iz Vranja izvesno vreme proveli ste igrajući za Novi Pazar. Ponovo vas gledamo u dresu matičnog kluba?
– Svojevremeno sam potpisao za Mladenovac, jer su ponuđeni finansijski uslovi bili jako povoljni. Želeo sam i novi izazov u profesionalnoj karijeri. Činjenica je da ako želite da nešto postignete u fudbalu morate igrati u Beogradu ili blizini Beograda. To je istina pred kojom niko ne bi trebalo da zatvara oči. Period proveden u Mladenovcu bio je pun pogodak. Imali smo odličnu ekipu i sjajnog trenera, Ljubišu Stamenkovića – Piskavca, kojem je jedino nedostajala bolja komunikacija sa igračima van terena. Bili smo u vrhu tabele. Onda je usledio poziv iz Raške. Osamnaest meseci sam proveo u klubu koji je ostvario istorijski uspeh, koji ne vidim da će se ikada više ponoviti. Bio je to perfektno organizovan klub. U tom trenutku poklopilo se sve, ambicije kluba i moje lične želje. Želeo sam i da budem što bliže kući. Bili smo na pragu elite. U tadašnjoj drugoj ligi završili smo na poziciji broj dva, iza čačanskog Borca. Većina igrača iz tog sastava kasnije je uspešno branila boje mnogo poznatijih klubova. U to vreme govorilo se o čudu iz Raške. Nemirni duh me potom vodi na šest meseci u Šabac. Sledio je povratak u Novi Pazar. Dolazak igrača sa strane primorao je većinu nas da potražimo novu sredinu. U to vreme trener Nebojša Maksimović, sa kojim sam i ranije sarađivao, preuzeo je Dinamo iz Vranja. Njegov poziv nisam mogao da odbijem, jer ga kao i Slobodana Kustudića izuzetno cenim. Te godine Dinamo se prošetao Srpskom ligom, a Vranje je dobilo prvoligaša. Nažalost klub je na kraju, meni i još nekim igračima ostao dužan. Kad se osvrnem, vidim da sam sve ovo vreme igrao iz ljubavi i na reč, koja nikada kao u ovo vreme nije imala manju cenu. Vratio sam se u Novi Pazar zato što je još letos najavljena orijentacija kluba na sopstveni kadar. Najavljeno je ostvareno tek u ovoj mini pauzi.
Pred fudbalere klub u polusezoni nije postavio visoke ciljeve. Od vas se očekuje da zadržite status prvoligaša. To izgleda ostvarivo?
– Ovo je izuzetno mlad sastav, pojačan sa par iskusnijih fudbalera, kojima i sam pripadam. Opstanak u ligi niko ne bi trebalo da dovodi u pitanje. Utakmica prvog prolećnog kola sa Bežanijom, koju smo ubedljivo dobili, pokazala je da nismo limitirana ekipa. Ni najkvalitetniji rivali neće moći da se opuste u igri sa ovim sastavom. Predvodi nas mlad, a već iskusan trener Saudin Huseinović. U njegovoj viziji igre svi smo se pronašli. U vrlo kratkom vremenskom periodu tri puta je preuzimao ekipu od trenera koji su samo na papiru slovili da su kvalitetniji od njega. Sa njima je Novi Pazar bio uvek na rubu ispadanja iz lige. U poslednjih nekoliko godina nijedan trener se ne može pohvaliti da je imao bolje rezultate od Huseinovića. Pružena mu je prilika da radi i stvara u kontinuitetu. Opredelio se u dogovoru sa klupskim čelnicima da u ligaško takmičenje uđe sa „domaćim snagama“. Bilo je i krajnje vreme da pazarska deca pokažu koliko vrede. Želim da se i njemu i klubu ovakav kurs u radu vrati na najbolji mogući način. Koliko je samo u poslednje vreme tzv. velikih igrača stiglo u Novi Pazar, odigralo par utakmica i vratilo se odakle je i došlo. Pri tom su do dna ispraznili klupsku kasu. Bili su pet puta više plaćeni od nas Novopazaraca, a nisu zaslužili ni da istrče na teren. Njihove anti rezultate ispravljali su klinci iz Novog Pazara.
Posebno se ističete u prekidima igre. Vaše lopte, kako se to popularno kaže imaju oči. Svi očekuju da se nakon tih nepredvidivih lopti neko novo ime proslavi u plavom dresu?
– U prvom delu prvenstva neugodna povreda me je onemogućila da konkurišem za najbolji sastav. Doduše, na poziciji levog spoljnjeg odlično je odigrao iskusni Čačanin Dragiša Pejović. Mada, to nije jedina pozicija u ekipi koju mogu uspešno da odigram. Odlično se snalazim i na mestu štopera, a mogu da odgovorim zadacima u još nekoliko uloga u timu. Moja prednost je i to što sam jedan od retkih fudbalera u ekipi koji šutira levom nogom. Izvodim uglavnom sve kornere i slobodne udarce. Nadam se da će moje lopte omogućiti Brunčeviću, Kecapu i ostalima da se proslave u ovoj polusezoni. U jednom od prvenstava u kojem sam igrao za Novi Pazar, posle mojih centaršutova nadavao se golova Mujdragić, iako se radilo o odbrambenom fudbaleru. Sve je to bio plod našeg odličnog razumevanja i dobre atmosfere u svlačionici. Nije nikakva fraza, ako kažem, da je trenutan odnos između igrača skoro idealan. To će se najbolje videti na terenu. Iskreno se nadam da je publika to uočila na utakmici sa Bežanijom. Ne pamtim kada je u prvoj postavi tima bilo više mladih igrača. Dato im je mnogo prostora da pokažu koliko znaju. Moji prvi utisci o njima su izvanredni. Sami ističu da nisu mogli ni da sanjaju da će naići na tako pozitivan prijem od strane nas iskusnijih igrača.
Klub su preuzeli novi ljudi. Finansijske obaveze prema fudbalerima se poštuju, ili se ništa nije promenilo?
– Novi predsednik uprave, gospodin Ishak Mavrić, od trenutka kada je preuzeo posao nastupio je iskreno i pošteno prema nama igračima. Ono što je obećano se ispunjava. Od fudbalske plate ne može da se živi na iole ozbiljnijoj razini. Delimo sudbinu još nekih profesija u našoj državi. Prinuđeni smo da se odreknemo nekih životnih zadovoljstava.
Ne postoji fudbaler koji u vašim godinama ne sanja da karijeru nastavi negde u inostranstvu. Činjenica je da je to jedini način da se koliko-toliko unovči dugogodišnje igranje fudbala Broj zemalja u kojima je moguće zaraditi za život posle fudbala rapidno se smanjio?
– Pokušao sam nekoliko puta da odem van granica zemlje. Letos sam na poziv bivšeg saigrača iz Novog Pazara, Semira Hadžibulića, otišao na probu u ekipu albanskog prvoligaša Apolonija. Malo je nedostajalo da potpišem ugovor. Zbog velike konkurencije na evropskom fudbalskom tržištu, igrači iz Srbije nisu više u mogućnosti da preterano biraju timove i zemlje u kojima će igrati. Naša stvarnost su neke manje vrednovane fudbalske zemlje. Mada je i ovakvo razmišljanje pod znakom pitanja. Gledao sam neke utakmice albanske lige, koje su bile daleko kvalitetnije od mnogih naših prvoligaških susreta. Tamo su fudbaleri plaćeniji, a fudbalski stadioni puniji nego što je to slučaj u našoj zemlji. I pored svega nisam izgubio nadu da ću jednog dana ostvariti transfer koji će ispuniti neke moje želje. Najveći problem igrača Novog Pazara koji imaju za cilj igranje u inostranstvu je što ih malo, odnosno nikako ne prate fudbalski menadžeri. Ne pamtim kada je neko od njih poslednji put viđen na Gradskom stadionu. Nažalost oni su nužno zlo, i bez njih je prosto nemoguće pronaći adekvatan inostrani angažman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
