Lična dosijea građana za političku likvidaciju: Kako izgleda saradnja provladinih tabloida i policije

Jedan od takvih slučajeva odnosi se na Dejana Tripkovića, radnika MUP-a, koji je svojevremeno podneo krivičnu prijavu zbog nezakonitog prisluškivanja novinara.

U tabloidu „Afera“objavljeno je nekoliko tekstova posvećenih Tripkoviču, pod karakterističnim naslovima poput „Izmislio aferu da bi vratio Milovića“ ili „Trust kriminalaca u srskoj policiji“.

Slično je prošao i Nebojša Trbović, bivši inspektor Službe unutrašnje kontrole MUP Srbije, koji je sve vreme podržavao Tripkovića. „Afera je njemu posvetila tekst naslovljen sa „Kriminalci imaju svog dona u policiji“.

Ono što je zajedničko svim ovim pisanijima i što nije promaklo Tripkoviću i Trboviću jesu pojedini podaci i fotografije koje su očigledno izvučene iz dosijea ove dvojice koji se čuvaju u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS) MUP Srbije.

Podaci iz JIS-a bi trebalo da budu zaštićeni i dostupni samo ovlašćenim licima i za pristup je potrebno posebno odobrenje.

Kako je „Afera“ došla do fotografija i podataka pokazalo se na sudjenju po tužbi Dejana Tripkovića protiv ovog tabloida.

Sud je presudio u Tripkovićevu korist ali ono što je najzanimljivije je svedočenje trećeoptuženog Preraga Jeremića u kome se zapravo u velikoj meri razotkriva način nakoji funkcioniše veza tabloida i policije.

“Ja sam u vreme objavljivanja spornog članka bio glavni urednik nedeljnika „Afera“. U vreme kada je objavljen i pisan ovaj članak nisam bio u redakciji, bio sam na bolovanju, ali znam od grupe autora koji su pisali ovaj članak, jer pretpostavljam da jedan autor nije mogao obraditi ovu temu, da su informacije pribavljene od Dijane Hrkalović, sekretarke Uprave kriminalističke policije, valjda i pomoćnice ministra policije. Ona je rekla da tužilac voli da tuži i da se ne iznenadimo ako nas bude tužio. Ovaj kontakt mi je preneo direktor Gradiša Katić”, rekao je pred sudom Jeremić.

Jeremić je zapravo samo potvrdio sumnje da pojedinci iz MUP-a i drugih službi direktno dostavljaju podatke provladinim tabloidima koji se koriste kao sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima ili „targetiranim“ pojedincima.

Sličan primer se tiče Saše Jankovića, bivšeg ombudsmana, i slučaja samoubistva samoubistva Predraga Gojkovića, prijatelja Saše Jankovića, u njegovom stanu na Novom Beogradu 1993. godine, o čemu su tabloidi mesecima pisali neretko iznoseći optužbe da se zapravo radi o ubistvu.

Indikativno je, takođe, da su se, pre svega u Informeru, pojavljivali podaci iz istrage sadržani jedino u policijskom predmetu koji je bio arhiviran u MUP-u.

Kako je ovaj slučaj dospeo u tabloide može se dobrim delom utvrditi na osnovu izjave pokojnog inspektora Dejana Jovića koju je dao Službi unutrašnje kontrole.

Inspektori SUK-a su, naime, primetili da je Jović neovlašćeno pristupao podacima Saše Jankovića u već spomenutom Jedinstvenom informacionom sistemu. Jović je u toj izjavi otkrio i da je upravo on iz arhive dostavio Dijani Hrkalović, na njen zahtev, predmet o samoubistvu u stanu Saše Jankovića.

Prema njegovom objašnjenju, pošto nije bio siguran o kome se zapravo radi, da bi uporedio lične podatke, pristupio je Jankovićevom dosijeu u JIS-u.

Inspektor Jović je tada rekao radnicima SUK-a da mu nije bilo rečeno zašto je Dijani Hrkalović bio potreban ovaj dosije.

Budući da su tabloidi kasnije objavljivalji detalje iz policijske istrage koja je sprovedena povodom ovog slučaja, nije teško zaključiti za šta je bio potreban ovaj predmet Dijani Hrkalović.

Da ni BIA nije izuzeta iz ovog kolopleta potvrdio je indirektno Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik tabloida Informer.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović tužio je u aprilu 2016. godine provladin tabloid „Informer“ i njegovog urednika Dragana Vučićevića nakon niza neistina koje su objavljene o Dojčinoviću i njegovom privatnom životu.

„Informer“ je optuživao urednika KRIK-a da je „lažni novinar“, „zapadni špijun“, „saradnik mafije“, „sadomazohista“ i „terorista“ koji „pakuje afere“ Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.

Dojčinović je tražio odštetu zbog povrede časti i ugleda, kao i zbog iznošenja detalja iz privatnog života.

Dve godine kasnije, u maju 2018. godine, Viši sud u Beogradu presudio je u Dojčinovićevu koristi kaznio Informer sa 130.000 dinara zbog povrede časti i ugleda i 20.000 dinara zbog povrede prava na privatnost.

Vučićević se na ovu presudu žalio Apelacionom sudu, ali je žalba odbijena kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda.

Ono što je, međutim,  još zanimljivije, u odgovoru na tužbu Vučićevićevi branioci su, ni manje ni više, predložili sudu da potvrdu istinitosti navoda koji su objavljeni o Dojčinoviću zatraži od Bezbednosno informativne agencije (BIA).

Sud taj predlog nije prihvatio ali ono što je indikativno  jeste otkud Vučićević zna da bi BIA potvrdila navode iz Informerovih tekstova o Dojčinoviću.

Ili, to i nije neka tajna.

Stefanovićevo upozorenje

Svestan, valjda, da je zloupotreba podataka iz Jedinstvenog informacionog sistema (JIS) dobila zabrinjavajuće razmere, Nebojša Stefanović, u to vreme ministar unutrašnjih poslova, upitio je dopis bukvalno svim organizacionim jedinicama u MUP-u upozoravajući da neovlašćeni pristup JIS-u  predstavlja krivično delo neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146 Krivičnog zakonika.