Lični podaci građana u Srbiji nisu adekvatno zaštićeni

Povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti, koji se održava 28. januara, Partneri Srbija, Share fondacija, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Udruženje Da se zna, Udruženje Atina i Beogradska otvorena škola organizuju Nedelju privatnosti od danas, 24. januara pa do 27. januara.

Tokom ova četiri dana biće organizovana serija onlajn panela na kojima će stručnjaci za zaštitu podataka iz civilnog, privatnog i javnog sektora razgovarati o aktuelnim pitanjima i izazovima zaštite privatnosti u Srbiji.

U uvodnom obraćanju o primeni standarda zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, govorili su Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partneri Srbija, Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Milan Marinović, Poverenik za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Mateja Norčić Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske Unije u Republici Srbiji i Jovanović, savetnica u kabinetu predsednice Vlade Srbije.

Toskić Cvetinović je istakla da je Srbija nesumnjivo napravila značajan korak u zaštiti prava na privatnost i podataka o ličnosti, pre svega u regulatornom smislu donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2018. godine i potpisivanjem i ratifikaciojm Protokola Saveta Evrope o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka.

– Naš pravni pravni okvir je u značajnoj meri usklađen sa stanradrima EU i Saveta Evrope. Međutim, problemi u primenjivanju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i dalje su brojni. Deo njih dolazi od činjenice da Srbija još uvek nije uskladila sektorske propise sa ovim Zakonom. Uz to i dalje postoji niz otvorneih pitanja o primeni Zakona, pa su neki novi instituti i zakonska rešenja ostali bez dodatnog tumačenja. Sve to uz nedovoljno razvijenu svest institucija, privrednih subjekata i građana o njihovim obavezama i pravima u ovoj oblasti, kao i neodgovorno izveštavanje pojedinih medija, te blage mere za kršenje zakona dovelo je do toga da lični podaci građana nisu adekvatno zaštićeni – naglasila je Toskić Cvetanović.

Prema njenim rečima, grupa organizacija koja sprovodi projekat “Zaštiti privatnost, odupri se pritisku” tokom 2020. i 2021. godine zabeležila 142 povrede kršenja privatnosti, a tri četvrtine ovih povreda odnosilo se na neadekvatno korišćenje ličnih podataka građana.

– Utvrđeno je da u kršenju privatnosti prednjače javne institucije, a zatim privatne kompanije. Poseban razlog za zabrinutost donosi podatak da je 11 maloletnika bilo žrtva povrede privatnosti, najčešće od strane javnih institucija i medija – istakla je Toskić Cvetanović.

Kako je navela, privatnost najosetljivijih među nama je najviše ugrožena i najčešće vodi do povrednja njihovih drugih prava.

Brankica Janković je istakla da u vremenu u kojem živimo nije jednostavno sačuvati privatnost i zaštiti lične podatke.

Ona je ukazala da su diskriminacija i pravo na privatnost osetljivih grupa prilično povezani, a kao primer je navela razgovor za posao, gde se podnosioci pritužbi Povereniku žale da su im traženi podaci koji nisu od značaja za taj posao, kao planovi o potomstvu i bračni status.

Ukazala je i na probleme s kojima se suočavaju prilikom zapošljavanja i LGBT osobe.

– Tehnološki razvoj je omogućio da veliki broj ličnih podataka postane dostupan u onlajn prostoru – dodala je Janković.

Ona je istakla i to da je pandemija COVID-19 suspendovala veliki broj ljudskih prava u cilju sprečavanja širenja korona virusa, te ukazala da se institucija Poverenika na čijem je čelu suočava sa brojnim prizužbama u vezi sa ovim pitanjima, kao što je prikupljanje i izrada zdravstvenih ličnih podataka građana.

Milan Marinović smatra da Republika Srbija krupnim koracima grabi ka razvoju digitalizacije i veštačke inteligencije i da je naša zemlja po tome postala lider ne samo u regionu već i šire.

– To nameće i pitanje kako zaštiti privatnost građanja razvojem novih tehnologija – rekao je Marinović, ukazujući da to Srbiji nedostaje u zakonskom okviru, zbog čega smo prionuli na posao da donesemo strategiju o zaštiti podataka o ličnosti.

On je dodao da Srbiji nedostaje i zakon o obradi podataka putem video nadzora, ističući da “nama prvo nedostaje da uredimo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti”.

Marinović smatra da zaštitu podataka o ličnosti treba uvesti i u školski sistem.

Mateja Norčić Štamcar podsetila je da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usklađen sa opštom uredbom o zaštiti podataka EU i da je zaštita podataka o ličnosti deo poglavlja 23 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU.

Dodala je instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosto potrebno obezbediti dodatne ljudske, tehničke i finansijske resurse.

Ona je naglasila i da je Delegacija EU podržala rezultate nedavno održanog referenuma o ustavnim promenama.

Svetlana Jovanović najpre se izvinila u ime premijerke Ane Brnabić, koja je trebalo da govori na današnoj konferenciji, ali ipak nije uspela da dođe.

Jovanović je dodala da se radi na novoj strategiji o zaštiti podataka o ličnosti, te ukazala da je digitalizacija prioritet ove vlade.

Ona je istakla da je neophodno edukovati državne službene u oblasti zaštite podataka o ličnosti.