Preksinoć sam pratio vesti i bilo je rečeno da Šljivice, najniži deo grada, gde ne živim, treba da se evakuiše u roku od 8 sati. Oko jedan po ponoći sam sa sinom obišao obližnji kanal i video da je na 1,5 m od ivice visine moje ulice, što nije bilo alarmantno. Zaspali smo. Oko 5 me je probudilo urlanje pasa u kraju i kad sam pogledao kroz prozor video sam da se dvorište puni vodom.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=VO46-WKkE08&w=420&h=315]
Razbudio sam ukućane, obukao se (3,5 min) i kad sam izašao napolje video auto koji je pola metra u vodi. E sad, imam gumeni čamac, šator, vreće, luk i strele… Požurim u garažu po gumenjak, kad tamo metar vode. Izvučem čamac i dok sam se vratio do kućnih vrata (3,5 min) vidim da je voda narasla još 30 cm i šiba u kuću. Shvatam da nemam 15 min za duvanje gumenjaka (inače predviđeno za taj dan za pomoć poplavljenima) i kroz bujicu bežimo iz dvorišta.
Srećka smo pustili iz boksa da se snalazi. Deca isprepadana. Izlazimo na glavnu ulicu koja je u tom trenutku suva i ljudi mi govore da se Stočnjak, gde žive moji roditelji puni vodom. Tad se uključuju sirene za uzbunu. Zovem kuma Adama Crnobrnju, koji živi u višem delu grada, da nas pokupi. On je noć proveo na odbrani od poplave i još nije zaspao. Idemo kod njega na Rojkovac gde voda stiže u popodnevnim satima.
Crnobrnje su na prvom spratu pa smo noć proveli stražareći na smenu. Srećom, voda je tu stigla samo do prizemlja. Ujutru je počela evakuacija. Oko podneva smo otpremili žene i decu, a oko 16h čamcem prešli na valjda jedino ostrvo u Obrenovcu – staro groblje i naselje Gaj. Odatle su helikopterima prebacivali žene i decu, a mi smo otisli kod Đoleta, druga koji tu ima kuću.
Prošetao sam nazad da se raspitam za situaciju i video gužvu na jednom mestu. Nisam stigao dovoljno brzo pošto je predsednik vlade Vučić već ulazio u helikopter.
Uglavnom, za muškarce je bila predviđena evakuacija preko mosta na Savi kod TENTa. Tako smo i utekli.
Kako god, u Obrenovcu se voda polako povlači, ali je i dalje velikim delom pod vodom. Ima dosta žrtava… razmere štete će se tek meriti. Naša kuća, kola…su ostali pod vodom. Glave na broju. Trenutno smo kod moje sestre u Beogradu. Nije gotovo, očekuje se poplavni talas Save.
Autor teksta je slikar i ilustrator, a video klipa Branko Spasić, basista benda Bukowski i lider neformalne omladinske grupe „Mladi 11500“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
