U Nacrtu sporazuma objavljenog juče tokom godišnjeg samita G-20 u Los Kabosu u Meksiku, svetski lideri pokušali su uverljivim rečnikom da umire skeptičnu javnost da će „vrlo brzo“ doći do pomaka u ekonomiji. „Jedinstveni smo u rešenosti da promovišemo privredni rast i nova radna mesta. Članovi G-20 preuzeće sve neophodne mere da zajamče integritet i stabilnost ekonomije“, navodi se u deklaraciji.
Šefovi država ili vlada najmoćnijih zemalja sveta ističu i da kontinuiran i uravnotežen rast ostaje prioritet, jer će jedino tako doći do otvaranja novih radnih mesta i povećanja blagostanja za ljude širom sveta. Stručna javnost takav zaključak G20 tumači kao priklanjanje državama koje se protive budžetskim rezanjima i štednji, politici koju oličava Angela Merkel. Istaknuta je podrška većoj vladinoj potrošnji kao odgovoru na loše stanje globalne ekonomije.
Čelnici G20 složni su da Grčka treba da ostane u zoni evra, ali da treba da se drži preuzetih aranžmana. Upućeni ističu da je pri formulisanju deklaracije i te kako bilo neslaganja i rasprava, budući da su se evropski lideri na samitu borili da uvere svet da su na putu da reše ekonomske nedaće u EU.
Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda izrazili su sumnju da će Evropa prevazići svoje budžetske probleme ukoliko se ne usredsredi na politiku koja promoviše rast. Predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta Žoze Manuel Baroso i Herman Van Rompej izrazili su očekivanje da će samit Unije krajem meseca pomoći da se EU ekonomski i politički bolje integriše.
Nepostojanje jedinstvenih pravila za zemlje evrozone viđeno je kao primarnih uzrok krize. Baroso je agresivnim tonom objavio da je kriza potekla iz Severne Amerike. „Nisu sve članice G20 demokratske, ali mi jesmo demokratija i donosimo demokratske odluke. Iskreno nismo ovde da bismo slušali lekcije o demokratiji ili o tome kako rukovoditi ekonomijom, jer je EU model na koji možemo da budemo ponosni“.
Pohvaljeno je „posebno angažovanje Kine i Saudijske Arabije na globalnom ekonomskom rastu“. Rijad zbog obećanja da neće povećavati cene nafte, a Kina jer je obećala da će se uzdržati od politike potcenjenog kursa.
Ove godine članice G20 mogu da se pohvale da su obezbedile dodatnih 400 milijardi dolara za refinansiranje MMF, što, kako su u aprilu saopštili ministri finansija i guverneri centralnih banaka ovih zemalja, pokazuje „privrženost međunarodne zajednice osiguranju globalne finansijske stabilnosti i stvaranju snažnijih osnova za globalni ekonomski oporavak“. Međutim, ovu meru nisu podržale neke od vodećih svetskih ekonomija, uključujući i SAD, što pokazuje da je saradnja među članicama G20 veoma oskudna, tvrde stručnjaci.
Otkako je počela kriza, na G20 se gleda kao na najbolji forum za raspravu o ekonomskom razvoju i dogovore o novoj politici. Međutim, mnogi su razočarani, učesnici i posmatrači, jer je G20 ostvario mali napredak od 2009.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
