Načini na koje izvršna vlast vrši pritiske na nezavisan rad pravosuđa nisu više klasični, pritisci formalnim aktima „gde vas zovu političari, pa vam zovu šefa“, odavno su prestali da postoje.
Pokušaji uticanja na pravosudne organe se sve više vrše preko medija, tabloida, izjavama političara da se od tužilaca i sudija očekuje određeno ponašanje. Tu je, doduše, još uvek vrlo specifičan zakonodavni okvir, gde se najviše koplja lome oko ustavnih amandmana, kroz koje izvršna vlast po svaku cenu pokušava da na jedan perfidan način uvede kontrolu, kroz članove i način njihovog izbora u pravosudne savete, Visoki savet sudstva i druge visoke institucije koje bi trebalo da brinu o nezavisnosti i organizaciji rada sudstva. Pored toga, i samo korišćenje pandemije da se mnoge institucije zadrže u v.d. stanju, što koči njihov rad, te da se i u redovnom produži vanredno stanje, je svojevrstan način pokušaja da se pravosuđe drži „pod kontrolom – kaže za Danas Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (UTS) i zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu.
– Nakon preporuke Ministarstva pravde od 17. marta, koja se odnosila na funkcionisanje i rad sudova i tužilaštava za vreme pandemije, imamo situaciju gde već nakon uvođenja vanrednog stanja, funkcioneri ministarstava javno istupaju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom gde otvoreno vrše pritisak što na tužioce što na sudije, najavljuje da će oni insistirati na disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca ukoliko se ne predlaže i ne utvrđuje pritvor za kršenje mera koje je Vlada donela za sprečavanje širenja pandemije. Tu najavu republički tužilac je predložila kao obavezno uputstvo, ali je to na elegantan način zaobišla i dodala hitno postupanje u tim predmetima. Izvršna vlast je pokazala pritisak kada je državni sekretar Ministarstva pravde na televiziji pokazivao čak i gde će biti smešteni ljudi koji će biti u pritvoru, navodi Komlen Nikolić.
Međutim, kako navodi, više brine stanje koje je proisteklo nakon završetka vanrednog stanja, kada su svi akti koje je donela izvršna vlast, u čije je ruke prešla i zakonodavna funkcija, nastavili da važe.
Oni su naknadno, retroaktivno legalizovani, pa se pritisci nastavljaju i danas.
Ona je podsetila na slučaj fizičkog sukoba Boška Obradovića i Marijana Rističevića, kada se oglasila čak i predsednica Parlamenta Maja Gojković, pozivajući tužilaštvo da reaguje i nazivajući tužioce kukavicama.
Obračune vlasti sa nosiocima sudskih funkcija preko tabloida smatra neprihvatljivim ponašanjem, ali i misli da tabloidni napadi ne bi trebalo preterano da utiču na rad javnih tužilaca.
– Pored toga što radite u skladu sa zakonom i zakonodavni okvir i etički kodeks tužilaštva vas obavezuje da radite nepristrasno, sa integritetom, morate da imate i te osobine, što bi trebalo da se podrazumeva. Ja se trudim da ne obraćam pažnju na to, ali imam utisak da neke kolege, nažalost i republički tužilac veoma brinu o tome, navodi Komlen Nikolić.
S druge strane, kako kaže, neophodna reakcija republičkog tužioca izostaje kada su u pitanju mnogo bitnije stvari.
– Rad Državnog veća tužilaca, organa koji je zadužen za očuvanje samostalnosti i funkcionisanje javnotužilačke organizacije, potpuno je paralisan, poslednja javna sednica održana je u februaru, bliži se izbor za nove članove, stoji konkurs za apelacione tužioce, a sednica se ne zakazuje iako članovi DVT-a traže da se ponovi. Republički tužilac ima odgovornost za funkcionisanje jednog jako bitnog državnog organa, a on se ne oglašava, objašnjava Komlen Nikolić.
– Imate policajce u Novom Sadu koji poziva tužioce da daju svoju izjavu na poligrafu, što je prosto neverovatno. Tu tužilac treba da lupi šakom o sto i kaže „zna se ko vodi policiju“. S druge strane, kada su naše kolege Goran Ilić i Svetlana Kurzić bili mete strašne tabloidne kampanje, republički tužilac je reagovao brzopotezno i dao inicijativu Etičkom odboru da preispita slučaj. Rezultat je odbačena disciplinska prijava, a kolege su dobile i naknadu štete u sudskom postupku od tih tabloida. Međutim, epilog više nikoga ne interesuje, jasna je Komlen Nikolić.
GONGO udruženja
Naša sagovornica ističe i manjkavosti zakonodavnog okvira, u kome se zadržao način donošenja odluka koji je karakterističan za prethodni saziv Skupštine, gde je sve bilo po hitnom postupku, bez javne rasprave, što je i glavna zamerka Evropske komisije u izveštaju o prošlogodišnjem napretku Srbije. „Obrnut je redosled stvari. Interesantno pitanje: Ustavni amandmani su u skupštinskoj proceduri, već imate oformljene radne grupe za izradu posebnih zakona o sudijama, javnim tužiocima, koji treba da uslede tek nakon usvajanja ustavnih amandmana. U njima nema predstavnika strukovnih udruženja, ali imate na jedan poseban način, članove GONGO udruženja, takozvanih vladinih nevladinih organizacija. Ista situacija se dešavala pri izmenama Krivičnog zakonika, gde nijedna organizacija civilnog društva koja se bavi ljudskim pravima nije bila član radne grupe, ali su članovi bili sudije i tužioci koji su u GONGO udruženjima, navodi Komlen Nikolić.
Pritisak kroz v.d. stanje
– Nažalost, izvršna vlast koristi situaciju sa pandemijom da pravosuđe i dalje zadrži pod nekim pritiskom, sa postojanjem i dalje tehničke vlade, nefunkcionisanjem Pravosudnog saveta, Visokog saveta sudstva, i Državnog veća tužilaca. U pojedinim većima i tužilaštvima imate još uvek vršioce funkcije, evo sada se blokira rad po konkursu za tri apelaciona tužioca, traži se zaustavljanje tog procesa i da ostanu vršioci funkcije. Ista kao sa privrednim subjektima, gde masovno u javnim preduzećima imate v.d. stanje. Najlakši način da vršite pritisak na nekoga je da ga držite u nekoj privremenoj poziciji, gde ćete ga faktički ucenjivati i pritiskati, zaključila je Komlen Nikolić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.