Liga vinskih šampiona na „Zekinom salašu“

Takvo nešto ne može se dogoditi ako pijemo vino. Zbog alkohola u vinu nema bakterija ešerihije koli i zato je mnogo primerenije da pijemo vino i „seremo“ gluposti, nego da pijemo vodu i „jedemo govna“.

Ovako Nenad Ratković, zvani Aleks Bermet iz sremskokarlovačke vinarije „Aleks“, opisuje prednosti pijenja vina. Aleks je prošlog petka na „Zekinom salašu“, preuređenom paorskom domaćinstvu u Krčedinu, promovisao svoja vina koja su, fudbalski rečeno, ušla u vinsku Ligu šampiona. Upućeni tako nazivaju vinoteku „Najbolja sremska vina pod jednim krovom“, koja je otvorena prošle godine, a ove dobila nove članove u bajkovitom ambijentu „Zekinog salaša“.

U pitanju je prva regionalna vinoteka u Srbiji. Prve godine je u vinoteci bilo zastupljeno 14 poznatih vinarija iz šest mesta u Sremu, sa selekcijom od ukupno 47 različitih vina. Vinoteka je uvrštena u mapu „Fruškogorskog puta vina“ koju je promovisalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije. Ove godine je poziv za učešće i izbor novih članova vinoteke upućen na adrese 40 vinskih podruma iz celog Srema. U ocenjivanju je učestvovalo 26 vinarija sa ukupno 90 vina razvrstanih u četiri kategorije. Šifrovane uzorke ocenjivao je stručni tim enologa koji je predvodio najveći vinski autoritet u Srbiji, profesor Slobodan Jović, rame uz rame sa dr Vladimirom Puškašom i inženjerom Jovanom Popovim. U Ligu vinskih šampiona Srema, iliti društvo najboljih, izabrana je 21 vinarija sa ukupno 54 vina. Među njima su 24 bela, 18 crvenih, pet rozea, i sedam bermeta, takozvanih desertnih vina.

Sva su posebna, a jedno je baš neobično. Vinarija „Aleks“ je, naime, prezentovala bermet sa tartufima, nešto čega dosad nije bilo na vinskom tržištu Srbije.

– Samo pazite to je afrodizijak – upozoravao je kušače Nenad Ratković, obučen u sremsku narodnu nošnju. „Naš bermet se nekada pio na bečkom dvoru. Sebi sam dao zadatak da će na nekim novim dvorovima u 21. veku bermet ponovo biti zastupljen. Marija Terezija je uživala u onom običnom bermetu i pravila je, kako bih rekao – lepe doživljaje. Bio je to afrodizijak Fruške Gore. A bermet sa tartufima koji se nalaze upravo na Fruškoj gori jeste afrodizijak na deseti stepen. I svet će uživati u tom bermetu. Moj drugar iz Holandije naručio mi je 100 litara ovog sa tartufima. On radi etiketu, radiće i flašu. Ja nisam znao da postoje tartufi u Srbiji. Onda sam istraživao i našao da je Srbija bogata tartufima, i crnim i belim. Ovaj bermet je sa crnim. Tartuf je gljiva koja je izuzetno dobra, na kajmak sam narezao tartufe, to je tako pikantno. Seckajući ih i stavljajući u vino došao sam do zaključka da se sa tartufima može praviti, recimo, i medovača. Verujte, tartufa ima u velikim količinama, koristim ih sa Fruške gore, to može biti brend Srbije u izvoznoj varijanti. Bermet ima specifičan ukus, trudio sam se da oni ne poklope taj ukus. Vi kad otvorite kesu u kojoj se nalazi kilo tartufa, vi padate u nesvest. Na kilo kajmaka vam treba samo malo da kroz rende proterate tartufa, da bude 20, 30 crnila na tom kajmaku, i osetite lepotu. Ne treba zaboraviti da Srem ima viševekovnu tradiciju i kulturu hrane – u vreme kada su Rimljani jeli prstima ovde se koristila viljuška i kašika“- pričao je Aleks.

Slobodan Jović, predsednik komisije, objašnjava da vina koja su izabrana u Vinoteku treba da budu reprezentacija vinskog Srema.

– U izboru se pre svega insistiralo na autohtonim sortama. Iz godine u godinu ne možemo da dobijemo iz vinograda isto vino, jer sve zavisi od grožđa, pošto je vinova loza majka vina. Mi smo ocenjivali boju, bistrinu, miris, ukus, harmoničnost kao parametre kvaliteta. Neka su vina odbačena, recimo, zbog alkohola, jer nije u alkoholu suština vina. Ova Vinoteka je specifična jer za par sati možete probati sva vina iz Srema, to je lepota ove vinske sremske oaze – kaže profesor Jović.

U nekoliko kategorija izabrana su i vina iz Vinarije Kovačević iz Iriga, koja se generacijski bavila proizvodnjom grožđa i vina. „Datiramo u Vojvodini od 1882. godine, a poslednjih 100 godina pravimo vino u porodičnoj kući, gde se i danas nalaze naši podrumi. To je prava porodična vinarija“ – kaže vlasnik Miroslav Kovačević.

Miroslav je do 2001. proizvodio vino za svoju dušu, i nešto malo prodavao, uglavnom onima koji bi došli sa kanisterom. Tada je odlučio da napravi brend Kovačević i izašao je na tržište. Pre toga se bavio trgovinom i ugostiteljstvom, imao restorane i prodavnice.

– Kao klinac sam rastao u vinogradu i vremenom sam zamrzeo radove u vinogradu i njivi, kao i svako dete. Međutim, kada sam video drugu stranu života, baveći se raznim poslovima, shvatio sam da je ovo posao, za razliku od ostalih, u kome se može i uživati, a ne samo raditi. Imao sam probleme sa izlaskom na tržište jer tada kod nas još nije postojala kultura pijenja vina. Ranije se pilo da se ljudi napiju, nije se razmišljalo o kvalitetu. Sad se vina uklapaju uz jela, ljudi su, jednostavno, počeli da uživaju u vinu – priča Kovačević.

On kaže da među vinarima nema konkurencije, jer su ljubitelji vina istraživači, znaju da procene šta je dobro, i šta im odgovara. A vinarima prijaju pohvale i priznanja, poput onog koja je dobio i Miroslav, i to na veoma visokom nivou.

– Moja vina su u poslednjih godinu, dve dana pili svi državnici koji su došli u posetu Srbiji. Od Džozefa Bajdena, Dmitrija Medvedeva do Vladimira Putina. To mi je satisfakcija za celokupan rad. Ja pretpostavljam da su moja vina izabrali, jer kad vam neko dolazi u goste, vi gledate da mu servirate ono najkvalitetnije što imate u kući ili u državi. Niti ja imam dodirnih tačaka sa politikom, niti je neko došao pa kupio od mene ta vina za tu priliku, već su ona verovatno bila u protokolu. I izabrana su baš moja – kaže Kovačević.

Vino je, kaže, specifičan proizvod – ne može da se izreklamira i zaživi na tržištu ako nije dobro

– Sadnja vinograda je uhvatila maha u Srbiji, sad imamo mlade vinograde, sa novim asortimentom grožđa, i to je šansa da se pokažemo u kvalitetu. Kada smo na sajmovima u inostranstvu, svi probaju naše vino, oduševe se, i misle da mogu da ga kupe za 50 centi. Zato što je poreklom iz siromašne Srbije. Kada čuju pravu cenu, onda im nije baš drago. Dakle, prvo moramo srušiti predrasude, da im pokažemo da mi ovde pravimo veoma kvalitetna vina – ističe Kovačević, objašnjavajući da je potražnja velika – na primer, još u avgustu je ostao bez svih zaliha šardonea.

Milan Kosović iz Sremskih Karlovaca, opet, tu se posle „Oluje“ doselio iz Hrvatske, jer je svoju imovinu u Osijeku razmenio sa jednim karlovačkim Hrvatom. On je sada jedan od najcenjenijih sremskih vinara.

– Zanimljivo je da sam ja jedini čovek u Karlovcima koji kao krsnu slavu slavim Svetog Trifuna, zaštitnika vinara. To je moja porodična slava, to je moja tradicija. U Hrvatskoj sam pravio vina za svoju dušu, ovde sam nasledio hektar vinograda, a sad ima sedam hektara. Proizvodim 27.000 litara isključivo od svog grožđa. I tu sam u prednosti nad ostalima. Jer, vino se pravi u vinogradu, pošto tehnologiju danas svi imaju. Ako ga dobro gajiš, biće kvalitetno. Dobro vino se pravi od grožđa i sa što manje hemijskih sredstava. To je dobro vino. Nažalost, pomalo se trpaju ta hemijska sredstva, a ja to nekako izbegavam. Jer, ako vi dođete kod mene i ja svake godine imam potpuno isto vino, onda to nije dobro. Dobro vino može biti slično, ali ne isto – kaže Milan.

I mala porodična Vinarija Adžić iz Čortanovaca dobila je tu čast da uđe u Vinoteku sa svojim vinskim brendom „San Trifone“. Vlado i njegova supruga Nena sve sami rade – od uzgoja grožđa do obrade. Zato je Vlado pre nekoliko godina sporazumno raskinuo radni odnos u naftnoj industriji Srbije i posvetio se vinima.

– Prvo smo napravili 70 litara vina i tada su nam svi rekli da preterujemo sa količinama. Šta će vam toliko vina – pitali su. Sada smo već vinari – kažu Vlado i njegova supruga Nena.

Nagrade „Znak kvaliteta“ vinarima je na „Zekinom salašu“ dodelio predsednik Opštine Inđija Goran Ješić, a dobar domaćin mnogobrojnim gostima bio je Branko Gligorić.