Liht: Ne postoji alternativa Evropskoj uniji

„U ovom trenutku u izuzetno fragmentisanom svetu i fragmentisanim društvima, kako onim koji su unutar EU, tako i izvan EU, mislim da je jako teško zamisliti realnu alternativu“, rekla je Liht.

Upitana kako je pad Berlinskog zida uticao na naše prostore, Liht je odgovorila da je 1991. godine „bilo jasno da političari ni sa Istoka, ni sa Zapada, ni sa Severa, ni sa Juga nisu razumeli, ili nisu hteli da razumeju, da žive trenutak u kome će u Evropi početi prvi rat posle Drugog svetskog rata“.

„Do dana današnjeg vrlo često se rat u Ukrajini naziva prvim ratom u Evropi. Nije prvi. Prvi se desio na Balkanu i nažalost desila se krvava dezintegracija Jugoslavije, pre svega zato što su komunisti sa jedne ideologije lako preskočili na drugu – ideologiju nacionalizma – i na taj način mnogi od njih uspeli su da zadrže vlast“, kazala je Liht.

Liht je istakla da je „svet odbijao da shvati da dezintegracija Jugoslavije ustvari ugrožava samu Evropu“ i da ono što se dešava na ovim prostorima „početkom devedesetih može da se desi i Evropi, ako ne bude pristupila drugačijoj vrsti ujedinjenja, uključujući i drugačiju ideologiju od neoliberalizma“.

Istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Vukan Marković rekao je da odgovor na pitanje „šta je tačno alternativa EU, zavisi od toga šta je tačno EU“.

„Evropska unija se trenutno nalazi u momentu transformacije, a šta će ona postati to nije jasno, da li će nastati novi društveni ugovor u Evropi, da li će se neka vrsta vakuuma ispuniti nekom vrstom nove perspektive, ostaje da se vidi“, rekao je Marković.

On je istakao da EU „nominalno nema alternativu i da je san o evropskom ujedinjenju veoma star, a počeo je sa Kantom, oa je išao preko komunista, sve do današnjih dana“.

Marković je ukazao da bi umesto pitanja da li EU ima alternativu, trebalo da se postavi pitanje „koja tačno Evropa ima ili nema alternativu“.

„Za naš region, ako je pitanje gde mi pripadamo – to je tačno ovde gde jesmo“, ocenio je Marković.

Član nemačkog Bundestaga od 1976. do 2009. godine Gert Vajskirhen rekao je da su 1991. godine „videli imploziju Sovjestkog Saveza“.

„Videli smo da ovde može da se desi eksplozija. Implozija sa jedne, a eksplozija sa druge strane“, rekao je on.

Vajskirhen je naveo da je većina političara, po svemu sudeći, znala šta se događa na ovim prostorima i da će se Jugoslavija raspasti.

On je kazao i da „euforija oko pada Berlinskog zida nije mogla dugo da se održi na tom nivou, niti je mogla da probije put ka boljoj budućnosti, zato što je bio pogrešan okvir“.

Profesor emeritus Odeljenja za političke nauke Univerziteta u Beču Diter Zegert rekao je da je pad Berlinskog zida bio iznenađenje.

„Nije to bio prvi događaj koji je doneo promene u našem delu sveta. To je počelo 1975. godine u Helsinkiju na konferenciji, pa onda osnivanje Helsinškog odbora u raznim zemljama. Štrajkovi u Poljskoj su takođe bili veoma bitni, kao i pokret Solidarnost“, ocenio je Zegert.

Panel debatu organizovali su Fondacija Fridrih Ebert i Institut za filozofiju i društvenu teroriju Univerziteta u Beogradu.