Likvidacija imovine Rotšildovih pod posebnom zaštitom

Lin H. Nikolas: OTMICA EVROPE (9)

Lin H. Nikolas je stekla obrazovanje u Americi, Velikoj Britaniji i Španiji. Pošto je diplomirala na Oksfordu, nekoliko godina je radila u Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu. Za vreme boravka u Belgiji, započela je desetogodišnji rad na knjizi Otmica Evrope, za koju će dobiti nagradu National Book Critics Circle. Francuska vlada odlikovala ju je Ordenom legije časti, a Poljska joj je dodelila titulu Amicus Poloniae. Priča ispričana u ovoj impresivno dokumentovanoj knjizi, prožeta uzbudljivom neizvesnošću, tiče se rata Trećeg rajha protiv evropske kulture i herojskih napora Saveznika da je očuvaju čije najzanimljivije delove prenosimo uz ljubazno dopuštenje izdavača, Geopoetike iz Beograda.

Izlazne vize su se nabavljale predajom imovine Centralnoj kancelariji za jevrejsku emigraciju (Zentralstelle für jüdische Auswanderung) organizovanoj pod patronatom Karla Adolfa Ajhmana. Strogo primenjivanje svih nemačkih rasnih zakona i sve veći broj hapšenja podstakli su učešće u tom programu. Lišavanje imovine učinjeno je još mučnijim zahtevanjem ogromne količine neophodne dokumentacije, višestrukim potvrdama i potucanjem po različitim agencijama. Američki generalni konzul u Beču primetio je u julu:

Izuzetno se poštuju zakonske formalnosti. Potpis se uvek pribavlja, makar osobu lišenu imovine morali da deportuju u Dahau da bi joj slomili otpor. Pojedinac, povrh svega, mora da obavi beskonačni niz radnji da bi zakonski sredio svoje vlasništvo i imovinu i nastavio u inostranstvo bez filera. Nije mu dozvoljeno da pojednostavi stvari tako što bi sve u paketu predao državi.

Do jeseni 1938. Ajhmanova služba je dnevno dobijala tri stotine zahteva za kompletiranje dosijea, skoro nemoguć broj imajući u vidu zapanjujuća oklevanja drugih država da izdaju ulazne vize.

Likvidacija imovine Rotšildovih bila je pod posebnom zaštitom. Zbog multinacionalnog karaktera njihovih poseda, pregovaralo se godinu dana ne bi li se zadovoljila nacistička manija za „legalnim“, a za sve vreme je baron Rotšild bio u zatvoru. U očima ministra za finansije Rajha, umetničke zbirke bile su nerazmrsivo vezane uz ostalo. Kad su konačno pribavljeni poslednji potpisi i kad je baron Luj Rotšild konačno pušten, Ministarstvo je pokrenulo postupak za aukcijsku prodaju umetničkih dela da bi podmirilo poreske obaveze.

U međuvremenu, hiljade nemačkih zvaničnika i preduzetnika slilo se u Austriju da preuzme položaje u vladi i oslobođena radna mesta i proslavi anšlus pijančenjem po restoranima i radnjama Beča. Albert Šper, odbijen ovim ludilom, zadržao se na „kupovini borsalino šešira“. Priliv nije ostavljao mesta sumnji ko će zaista voditi glavnu reč u Austriji. To nije bilo prijatno otkriće za kancelara Zajs-Inkvarta i njegovog novopostavljenog državnog sekretara za umetnost (Staatssekretär für Kunst), dr Kajetana Milmana, nekadašnjeg Geringovog poverenika, a obojica su bili duboko upleteni u najviše nivoe izdajničkih pregovora koji su srušili Šušnigovu vladu. Hilter im je odmah nad glavu postavio nemačkog „rajhkomesara“ Jozefa Birkela, čime je doslovce onesposobio Zajs-Inkvartovu administraciju.

Neki članovi Partije nisu od Austrije želeli samo ukusna peciva i borsalino šešire. Gradonačelniku Nirnberga u snovima se prikazivalo mnogo više: želeo je insignije Svetog Rimskog carstva. Trideset i dva neuporediva predmeta, među kojima i molitvenik s draguljima Karla Velikog, nekoliko žezla, kraljevske jabuke (globus cruciger), mačevi, relikvije, rukavice optočene draguljima i drugi krunidbeni predmeti, čuvane su u Nirnbergu nekih četiri stotine godina pre nego što su 1794. odnesene u Beč da bi bile sklonjene pred Napoleonovim trupama. Tu su počivale, brižljivo čuvane u Hofburgu, do ukidanja Svetog rimskog carstva 1806.

Još je 1933. gradonačelnik Libl, u govoru dobrodošlice Hitleru, iskreno otkrio svoje želje. Za kongres partije 1934. gradonačelnik je organizovao odnošenje replike u Nirnberg, posle uzaludnog pokušaja da za priliku pozajmi originale. Odmah posle anšlusa, nemački kustosi sastavili su izveštaj u kom su naveli koji su predmeti tokom godina „ukradeni“ i, precizno, koji su odneti iz Nirnberga 1794. Pre juna 1938, Libl je pisao rajhkancelariji da prenese „firerovu želju“ da kraljevske insignije budu na sledećem partijskom kongresu 6. septembra i da pripreme za njihov prenos treba odmah da počnu. Dobro obezbeđen voz i gurmanska jela za pratnju platio je grad Nirnberg. Libl mora da je bio razočaran kada je Hitler samo nedelju dana pre ceremonije primopredaje odlučio da na njoj ne učestvuje. Avaj, gradonačelnikov dugoočekivani trenutak slave poklopio se s jednom od najdramatičnijih nedelja u istoriji: Hitlerovim izdvajanjem Sudeta iz sastava Češke i njihovim preuzimanjem, te Minhenskom konferencijom.

Nastavlja se