Lim kao plutajuća deponija: „Dok se ne vidi, teško je i zamisliti šta se sve baca u reku“

Reka Lim na jugozapadu Srbije, koja izvire u Crnoj Gori i protiče kroz Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, je nakon poplava sredinom januara ponovo pretvorena u deponiju.

Nabujala reka pokupila je otpad sa priobalja svih šest opština u Crnoj Gori i Srbiji kroz koje protiče do grada Priboja na jugozapadu Srbije.

Svaki dan, radnici komunalnih preduzeća i ekolozi čamcima guraju otpad ka obali, vade ga bagerima i tovare u kamione.

Iz Potpećkog jezera na Limu u proseku se dnevno napuni oko 25 kamiona raznog otpada.

„Iz jezera vadimo krave, ovce, telad, svinje, frižidere. Čak smo izvadili nišan na kome piše ime i prezime pokojnika“, kaže Laković, koji svakodnevno čisti jezero.

Priboj najugroženija opština

Ovaj otpad se prevozi ka stanici u obližnjoj Novoj Varoši, odakle se ponovo tovari u kamione i transportuje ka regionalnoj deponiji kod Užica na zapadu Srbije.

Priboj je najugroženiji jer je poslednja opština u Srbiji kroz koju prolazi Lim.

Ekološko udruženje „Jastreb“ je pre četiri godine uz pomoć opštine pokrenulo akciju postavljanja plutajućih barijera.

Na delu toka Lima kroz Srbiju od Brodareva u Prijepolju do brane hidroelektrane „Potpeć“ u Priboju postavljene su tri barijere za koje su opštine dobile 70 miliona dinara (oko 600.000 evra) pomoći od Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije.

Njihova uloga je da sabiraju otpad kako ne bi plutao po celom jezeru.

Siniša Laković kaže da je i pored velike količine otpada koje je nabujali Lim donosio tokom poslednje poplave 19. januara, barijera uspela da izdrži.

U januaru 2020. godine, gomila plastike i drugog otpada preplavila je Potpećko jezero što je ugrozilo i rad turbina hidroelektrane „Potpeć“.

Iz jezera je tada izvučeno 10.000 kubika otpada.

Smeće menja tok reke

Laković podseća da je nakon toga zatvorena divlja deponija Stanjevina na ulasku u Prijepolje koja je godinama bila jedan od najvećih zagađivača.

Sada, prema njegovim rečima, najveća količina otpada stiže iz Crne Gore.

„U Bijelom Polju je industrijska zona na samoj obali Lima. U Beranama su dva auto otpada na samoj obali Lima gde se lageruje se što ne može da se proda – branici, rezervoari, krovovi. Čim se podigne nivo Lima, sve to stigne nama. Izvadili smo skoro branik sa kompletnom tablicom Rožaja“.

Sa više od 50 divljih deponija u slivu Lima tokom prošle godine izvučeno je oko 1.500 kubika smeća.

Ovolika količina različitog otpada predstavlja veliku opasnost, ne samo po ekosistem, nego i po infrastrukturu jer nagomilano smeće koje se taloži u koritu reke menja njen tok, ali i znatno povećava šansu izlivanja čim dođe do obilnijih padavina.

Saradnja sa Crnom Gorom

Opštine Priboj u Srbiji i Bijelo Polje u Crnoj Gori potpisale su sporazum o međugraničnoj saradnji koji bi trebao doprineti zaštiti Lima.

Finansiran iz evropskih IPA projekata, ovaj program će Bijelom Polju omogućiti nabavku dve barijere za hvatanje i usmeravanje plutajućeg otpada na reci Lim, koje će se postaviti na gornjem i donjem slivu.

Ukupna vrednost projekta je oko 366.000 evra, a za Priboj iz projekta stiže dodatna oprema, pojašnjava Željko Ječmenica, direktor Javnog komunalnog preduzeća „Usluga“.

„Dobićemo jedan kamion smećar od šest kubika, jedan čamac katamaran za prikupljanje otpada na jezeru i nešto zaštitne opreme.“

Nekada najčistija reka u Evropi

Više od svega, ova prekogranična saradnja dve opštine trebalo bi da podstakne promenu svesti u svim opštinama kroz koje Lim protiče na svom 220 kilometara dugom putu do ušća u Drinu u Bosni i Hercegovini.

„Verujem se da će ovaj ugovor biti povod i drugim opštinama u slivu reke Lim da nastave našim stopama, kako bismo ovu reku očistili od divljih deponija. Biće snimljen i jedan promo film da ukaže na mogućnosti i civilnog i javnog sektora da sačuvamo Lim“, zaključuje Ječmenica.

Prema ranijima podacima preduzeća „Hidroelektrane na Drini“ iz Bosne i Hercegovine, sakupi se od šest do sedam hiljada kubnih metara plutajućeg otpada, a Lim, nekada jedna od čistijih reka u Evropi, donese oko 45 posto.