Foto: M. P.I oni koji podržavaju kineske investicije u Zrenjaninu i njihovi oponenti, u jednom su u pravu, ta ulaganja menjaju ovaj grad u Banatu.
Kada je pre nekoliko godina poklonjeno 100 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države kineskom Linglongu za gradnju fabrike guma, bez oranica su ostali banatski ratari koji su tu zemlju iznajmljivali, punili budžet i obrađivali.
To se desilo nakon što je 2017. godine dato još nekoliko hiljada državnih oranica privatnim investitorima na 30 godina, među njima je najpoznatije ime Tenis koji nikada nije došao u Srbiju ali su te njive izdate nekim drugim privilegovanim zakupcima.
Sve to uticalo je na povećanu tražnju zemlje u izrazito poljoprivrednom kraju, pa su cene oranica skočile i ne prestaju da poskupljuju a za slobodnim parcelama vlada prava jagma.
Prema poslednjim podacima, njivama prve klase trguje se po cenama od 10.000 evra za jutro. Samo je jedan problem u celoj toj situaciji, njiva u prodaji uopšte nema.
Tržište nekretnina eksplodiralo
Poskupljenja će se nastaviti, kažu u agencijama za nekretnine, izgradnjom auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, jer se na trasi buduće saobraćajnice nalazi dosta njiva u atarima zrenjaninskih sela. Beogradski advokati i razni posrednici već su se ponudili stanovnicima Ečke, kod Zrenjanina, da posreduju u prodaji zemlje gde treba da prođe auto-put.
Zna se da država plaća za otkup zemlje mnogo niže cene u odnosu na tržišne a kada počne gradnja ove saobraćajnice, znaće se razmere ovih dešavanja i koliko su i kako uticale na stanovnike.
Dolazak stranih investitora i njihove radne snage odrazio se i na stambeno tržište, pa je tako povećan broj objekata koji se iznamljuju, stanarine su skočile i na nivou su novosadskih što ne prati standard samih Zrenjaninaca.
Za novu garsonjeru koja je potpuno opremljena traži se 300 evra mesečno, za trosoban stan 500 evra.
“Ne mislim da je profil kineskih radnika uticao direktno na tržište nekretnina u Zrenjaninu i veliku potražnju jer oni iznamljuju smeštaj. Uticali su pre svega povoljni stambeni krediti, a ovde ima i drugih stranih firmi tako da je trenutno tržište u usponu”, ocenjuje agent za nekretnine Ivan Erski.
Cene stanova u Zrenjaninu u protekle dve godine su sa 900 evra otišle na 1450 evra za kvadrat nove gradnje, a poskupeli su i takozvani polovni stanovi, odnosno stara gradnja.
Osim poskupljenja, beleži se i intezivno povećanje gradnje stambenih blokova a u najavi je, od proleća, dolazak beogradskih investitora što će sigurno uticati na novi skok cena.
I Linglog planira stanogradnju za radnike
Kineska kompanija Linglong kupila je gradsko građevinsko zemljište od grada Zrenjanina na ulazu u naseljeno mesto Ečka, na kome uskoro treba da počne da gradi stambene zgrade za svoje radnike.
Dve parcele površine 2,8 hektara plaćene su 14 miliona dinara i nalaze se u neposrednoj blizini gradilišta kineske fabrike guma.
Pored tih lokacija, kako je planirano, treba da prođe trasa budućeg autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
Od prošlog leta, kada su objavljeni javni pozivi za rani javni uvid u plan regulaciju ovog područja u naseljenom mestu Ečka, na adresu gradske uprave u Zrenjaninu stiglo je više primedbi.
Prva je bila od kompanije Linglong, koja je tražila da se prvobitno planirana spratnost od tri etaže poveća na pet spratova i samo ta je usvojena.
Primedbe su tokom prvog javnog uvida izneli i Kaštel Ečka, Odsek za urbanizam i prostorno planiranje kao i građani Bukinac Željko i Perica Kiriđić.
Najglasnija je, kako je javnost saznala, bila arhitekta Jelka Đorđević koja je rekla ne podizanju višespratnica i odstupanju od prvobitnih planova po kojima sela na području Zrenjanina ne mogu imati objekte etaže veće od tri sprata, zbog ravničarskog područja i snažnih vetrova u Banatu.
Na ponovljenom javnom uvidu izmenjenog rešenja primedbe su dostavili MZ Ečka i Aerodrom Ečka.
Propisi se prilagođavaju
Postoji u Zrenjaninu početkom dvehiljaditih ustanovljena praksa privlačenja stranih investitora setom mera, povoljnim zakupom ili prodajom zemljišta, raznim olakšicama, opremanjem infrastrukture.
Sve je to deo šire strategije koju je Srbija usvojila osnivanjem industrijskih zona u svojim gradovima, s namerom da privuče strani kapital.
U slučaju kineske investicije otišlo se korak dalje, na osnovu međudržavnog sporazuma čitav poduhvat je sve vreme izvan granica odlučivanja jednog manjeg grada kakav je Zrenjanin, u kome se odluke donete u državnom vrhu samo sprovode.
U vezi ove investicije postoje osnovane sumnje da su se kršili propisi Republike Srbije kod izdavanja građevinskih dozvola, o čemu je krivične prijave podnosilo Udruženje građana “Građanski preokret” i obraćalo se na adrese nadležnih inspekcija i institucija.
Da u slučaju Linglonga nije urađena objedinjena Studija uticaja na životnu sredinu, ukazivali su zrenjaninski aktivisti a ukazao je i RERI, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, koji je u vezi kineskih investicija u Srbiji ocenio da te investicije narušavaju vladavinu prava.
I oni su podneli krivičnu prijavu protiv odgvornih lica u Linglongu, i još dve građevinske kineske firme, da su gradili bez građevinske dozvole.
Njihove analize pokazuju da su kineske investicije u Srbiji, pa i Zrenjaninu, povećale broj pravnih praznina u zakonu koje su omogućile određene ustupke visoko zagađujućim projektima, koji su uglavnom finansirani kineskim državnim zajmovima.
Ustanovili su da Vlada Srbije ove projekte proglašava projektima od nacionalnog interesa, pa se zanemaruju propisi o zaštiti životne sredine, onemogućava pristup informacijama od javnog značaja i slabi konkurencija.
Utvrdili su da državna pomoć od 83,5 miliona evra, dodeljena Linglongu, nije u skladu sa zakonom.
Institut je reagovao u februaru 2021. kada su u Novom Sadu prekršena prava građana da učestvuju na javnoj raspravi o Studiji procene uticaja na životnu sredinu fabrike guma Linglong.
RERI je reagovao i u junu 2021. kada je u Ministarstvu građevinarstva onemogućeno održavanje javne sednice komisije za javni uvid u Nacrt prostornog plana za koridor auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad koji će graditi kineske građevinske firme.
O nacrtu prostornog plana RERI se izjasnio da bi takav plan “drastično ugrozio očuvanje prirodnih vrednosti i odlika predela na trasi pomenutog koridora, koji se prostire kroz dva specijalna rezervata priode, prolazi kroz predeo izuzetnih odlika, kroz brojne lokalne ekološke koridore što bi dugoročno izazvalo brojne negativne implikacije na demokrafske i ekonomske odlike teritorije obivaćene tim planom.
Radno zakonodavstvo se (ne)primenjuje na strane radnike
Početak investicije je znakovito započeo podizanjem ograde ili “kineskog zida” oko placa površine 100 hektara kao poruka da se dalje od toga ne može i da tu važe neki drugi, ne samo korporacijski zakoni. Posao je radila lokalna firma “Eko gradnja” da bi se ubrzo pojavili kineski građevinski radnici o čijem smeštaju su počele da stižu prve nezvanične informacije tokom 2019. i početkom 2020. godine.
Prvi kineski radnici, pristigli u Zrenjanin, bili su smešteni u nelegalnim objektima na paracelama dve lokalne firme, pa iako je inspekcija više puta nalagala njihovo uklanjanje do toga nije došlo.
Kineski terenski radnici ubrzo su počeli da bivaju smeštani u građevinske kontejnere i na placu bivše fabrike mesa Bek, pa zatim u vikend zoni kod Stajićeva, a na kraju se, uz veliki skandal, u novembru 2021. godine saznalo da postoji i grupa od 402 vijetnamska radnika smeštena u katastrofalnim uslovima u magacinima jedne trgovine pića, na izlazu iz Zrenjanina.
Ukupan položaj ovih radnika, njihovi iskazi i nedostatak dokumenata ozbiljno su ukazali na kršenje njihovih radnih i ljudskih prava, a uveravanja da inspekcija rada pomno kontroliše kinesko gradilište bacili su sumnju da se žmuri na primenu važećeg radnog zakonodavstva u Srbiji.
Da li je na pomolu kineski politički sistem
U svom autorskom tekstu “Kineski politički sistem u Zrenjaninu” politikolog Miroslav Samardžić, aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma, pita da li će u skoroj budućnosti Linglong kontrolisati ne samo gradske institucije nego i javni život u gradu.
“Da bi tako gigantska firma mogla uspešno da posluje naša država i grad Zrenjanin dodeljuju joj sve moguće privilegije. Do sada je Linglongu odpbrena novčana subvencija u iznosu od 83,5 miliona evra, poklonjeno mu je 100 hektara poljoprivrednog zemljišta, dozvoljeno mu je da nekažnjeno krši domaće zakone uključujući i prava radnika, uglavnom stranih, na gradilištu. Da bi se takva pozicija kineske privatne firme obezbedila neophodno je da se spreči svaki mogući insitucionani otpor domaćeg stanovništva”, smatra politkolog Miroslav Samardžić.
Nakom promena propisa oko uređenja mesnih zajednica, kojima vlast onemogućava svoje sugrađane da ostvare pravo na svoju mesnu samoupravu, opravdana je pretpostavka da je to u korelaciji sa nezadovljstvom građana Linglongom, ističe Samardžić.
“Već sad je u Zrenjaninu gotovo nemoguće zakupiti javni prostor za neku opozicionu ili nezavisnu manifestaciju. Naravno, i kompanije iz drugih država dobijaju od naše države velike subvencije i krše prava radnika. Kineska gumara samo je najdrastičniji primer. Dolazak Linglonga u Zrenjanin uzrokuje i uspostavljanje političkog sistema kineskog tipa sa totalnim monopolom vlasti jedne partije. Za razliku od Kine, u Srbiji još nije zabranjeno delovanje opozicionih političkih partija. Ali, u Zrenjaninu vladajajuća stranka donosi sve moguće mere kako bi onemogućila delovanje protivnika vlasti”, stav je Samardžića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
