Foto: Miroslava PudarNa Danasovoj listi ličnosti koje su obeležile prethodnu godinu u Zrenjaninu našli su se univerzitetski profesor matematike dr Dragan Lambić, ličnost godine, ilustrator Stevan Subić, ličnost u kulturi i Vesna Piperski Cucić, ličnost godine u sportu.
Donosimo vam listu prvih desetoro uticajnih Zrenjaninaca, koji su svojim delovanjem obeležili prošlu godinu.
Lekari i zdravstveno osoblje iz crvene zone
U godini koju je obeležio život pod koronom, širenje virusa pod kojim smo morali za živimo kako znamo i umemo, na prvoj liniji odbrane bili su zdravstveni radnici.
Da pregledaju, pogledaju, da konstatuju, da prate, da odrede terapiju, da daju savete, da isprate bolest, da intrevenišu, da objasne, da su stalno tu.
Njima dugujemo puno, toliko, da je teško i nepotrebno izdvajati ih poimence, hvala im svima.
Od primarne do sekundarne zdravstveme zaštite, od vakcinacije u Domu zdravlja, pa analiza u Respiratornom centru do infektivnog odeljenja zrenjaninske bolnice.
Umesto hvala, umesto aplauza, veliki naklon i želja da se sa prvim danima proleća neko seti da popravi i počisti trotoare i puteve koji vode do zrenjaninske bolnice, kojima ovi požrtvovani ljudi svakodnevno hode kao i njihovi pacijenti.
Goran Knežević, političar
Ekonomista, bivši košarkaš, otac četvoro dece i političar. Najuticajniji zrenjaninski političar. Pomagao je mnogima, preživeo svašta, od hvalospeva do kritika, od sjaja zvezda do zaborava.
Aktivno prisutan na političkoj i javnoj sceni više od 20 godina. Nekadašnji predsednik izvršnog odbora SO Zrenjanina, pa potom predsednik opštine, na kraju i gradonačelnik.
Ministar dva resora, najpre poljoprivrede a potom privrede, predsednik gradskog odbora SNS, dugogodišnji član Izvršnog odbora NIS-a a sada Zi đina.
Započeo svoj poliitčki angažman u Demokartskoj stranci a nastavio ga u Srpskoj naprednoj stranci. Svojevremeno proglašen prijateljem lista Danas.
Goran Kovačević, privrednik
Privrednik, mecena, politički angažovan. Na čelu je porodične firme Gomex, trgovinske kompanije iz Zrenjanina osnovane 1995. godine, koja sada broji 190 prodavnica i preko 2.000 zaposlenih.
Visoko društveno odgovoran, od 2010. godine generalni je sponzor Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” u Zrenjaninu i sponzor je gotovo svih manifestacija u Zrenjaninu ali i u gradovima gde ima svoje prodajne objekte, učestvuje i svim značajnim društvenim kampanjama u kojima se pomaže različitim marginalizovanim grupama.
Goran Kovačević je član kluba privrednika “Zrenjaninski poslovni krug” a u ovom mandatu i njegov predsednik. Takođe je godinama član Naled-a.
Osetljiv na društvene prilike i probleme, ne beži od politike. Predsednik je odbora za ekonomiju Pokreta slobodnih građana a na prošlim izborima bio je kandidat za poslanika na ovoj listi.
Dr Ladislav Nemet, biskup
Biskup zrenjaninski od 2008. godine, doktor teoloških nauka, predavao dogmatiku u Austriji na Filozofsko-teološkoj višoj školi svoga reda, bio na službi na stalnom međunarodnom predstavništvu Svete Stolice u Beču, provincijal Verbita u Republici Mađarskoj.
Prošle godine u Zrenjaninu održana je završnica Biskupijske sinode, koju je zrenjaninski biskup otvorio u decembru 2017. Završnoj misi prisustvovalo je 20 biskupa, jedan kardinal i tri ambasadora Svete stolice. Biskupija je bila domaćin i 38. plenarnog zasedanja Međunarodne biskupske konferencije Svetog Ćirila i Metodija.
Dr Ladislav Nemet poznat je po tome što održava i neguje dobre odnose sa predstavnicima drugih crkava. U septembru se sastao sa Patrijarhom srpskim Porfirijem sa kojim su razmotrena pitanja od zajedničkog interesa vernika obeju crkava.U Zrenjaninskoj biskupiji, jedinoj u Srbiji, odlukom biskupa, samo vakcinisani sveštenici mogu da bogosluže. Svoju odluku biskup je obrazložio rečima da je za njega vakcinacija pitanje ljubavi prema bližnjima i pitanje dokle ide sloboda jednog čoveka protiv zajedničkog dobra.
Željko Trajković, načelnik MUP
Sportista i nekadašnji rvač, koji se nalazi na čelu Rvačkog saveza Srbije, operativac MUP-a i nekadašnji inspektor. Imenovan za načelnik zrenjaninske policije krajem prošle godine. Godinama se nalazi na čelu Rvačkog saveza Srbije i bori da ovaj sport ostane visoko rangiran. Pre Olimpijade, koja je bila uspešna za rvače, izjavio je da ovaj sport ima olimpijsku budućnost.
Smatra da hiperprodukcija takmičenja na globalnom nivou preti da uništi sport, nema više velikih zvezda i idola niti ima vremena da se stvore.Trajković je rođen 1966. godine, ima čin policijskog pukovnika, bio je dugogodišnji inspektor u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije a bio je godinama i zamenik zrenjaninskog načelnika MUP.
Irena Živković, projektna menadžerka
Dete Evropskog pokreta i njegovih početaka u Zrenjaninu, godinama uspešna direktorka Centra za razvoj Banata, istovremeno operativni realizator prekograničnih projekata sa Ruminijom i Mađarskom u različitim oblastima koje se prepliću kroz region Banata. Dobitnica je povelje „Kapetan Miša Anastasijević” za naj ženu u biznisu za 2016. godinu.
Sprovela je, između ostalog, projekat za reagovanje u vanrednim situacijama i Zrenjaninu i regionu obezbedila rovokopače, multifunkcionalna i terenska vozila, muljne pumpe i čamce, pomogla opremanje Doma zdravlja u Opštini Nova Crnja, opremanje graničnog prelaza i pretpristupnog puta u Nakovu u opštini Kikinda.
Bavila se obnovom javne rasvete u opštini Plandište, a značajan projekat bio je objekat u Novoj Crnji na samom graničnom prelazu pretvoren u regionalni centar za ciklo-turizam, jer je zavšena biciklistička staza Žombolj-Nova Crnja. Nije zaboravila ni Zrenjanin, gde je prošle godine otvoren Regionalni centar za energetsku efikasnost, smešten u novoj pametnoj zgradi, kao do sada najznačajnija investicija kojom se bavila.
Dušan Kokot, sindikalista
Prosvetni radnik, sindikalista, otac dve devojčice, aktivista i osnivač Građanskog preokreta, udruženja koje je pokazalo ozbiljnost i profesionalnost u borbi za teme od javnog značaja u Zrenjaninu i Srbiji.
Dugogodišnji sindikalni aktivista, od septembra 2020. nalazi se na čelu Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, organizacije koja ima 4.000 članova.
Zastupa načela demokratije, vladavine prava i solidarnosti među ljudima a u njegovom slučaju to nisu samo reči, već dela.
Smatra da treba vaspitavati uvek, ponajviše primerom a da su za bolje društvo potrebni i bolji građani.
Pokazao na svom primeru šta to znači kada je nedavno podneo ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora Građanskog preokreta.
Obrazlažući ostavku, naglasio je da je uveren da Građanski preokret ima demokratski kapacitet za smenu na čelu organizacije i dovoljno kvalitetnih članova koji mogu da preuzmu rukovođenje.
Miroslav Samardžić, politikolog
Politikolog, aktivista, angažovani intelektualac, anifašista, levičar, čovek koji je odbranio Zrenjanin od incijative da mu se promeni naziv. Dobitnik je nagrade “Konstantin Obradović” koju dodeljuje Beogradski centar za ljudska prava. Odbranom i unapređenjem ljudskih prava bavi se od studentskih dana na Fakultetu političkih nauka.
Tada se priključio neformalnoj grupi disidenata koja je delovala u Beogradu, i sa levih pozicija kritikovala režim Saveza komunista. Učestvovao je u potpisivanju i podnošenju peticija kojima se od ondašnjih vlasti zahtevalo poštovanje ljudskih prava. Angažovao se na pružanju pomoći osobama koje su bile proganjane samo zbog iznošenja političkog mišljenja. Učestvovao u organizovanju disidentskih skupova i povezivanju disidentskih grupa iz različitih delova Jugoslavije.
Devedesetih godina Samardžić se naročito bavio problematikom manjinskih prava. Objavio je knjigu „Položaj manjina u Vojvodini“ koja je doživela dva izdanja, i zbornik radova „Zaštita nacionalnih manjina u kome se nalazi i njegova studija „Tranzicija i manjine u Vojvodini“. Sarađuje sa brojnim nevladinim organizacijama i medijima, stalno je aktivan i angažovan oko tema u interesu javnosti.
Bekim Rukeci, aktivista
Zrenjaninski aktivista, borac za čist vazduh koji je početkom prošle godine i postao poznat kada je brojao kamione na gradskoj magistrali. Pre toga se uključio u proteste građana protiv zagađenja iz zrenjaninske kafilerije, što je zavšeno njenim zatvaranjem. Predvodi neformalnu grupu građana Zrenjaninska akcija, skraćeno Zrak, koja je u poslednjih godinu dana aktivno organizovala kampanje i ulične akcije u kojima je zahtevano da Zrenjanin dobije vodu.
Izveo je na ulicu značajan broj građana, pešaka, automobilista, motorista i biciklista, stigao je da pomogne u dostavljanju humanitarne pomoći vijetnamskim radnicima koji su živeli u neuslovnim barakama u okolini Zrenjanina, a sada nastavlja da predvodi aktivnosti u prikupljanju peticije kojom se traži povlačenje zakona o komunalnim delatnostima, na osnovu koga je posao prečišćavanja vode u Zrenjaninu poveren privatnoj firmi.
Branislav Grubački, Zrenjaninac
Od kada je 1991.godine osnovao Klub Zeleno zvono nije stao sa javnim delovanjem i angažmanom, nije hteo da ćuti a neće ni sada. Prošle godine obeležio je 5 godina od kako nije u Zrenjaninu, od kako je ugašen Klub Zeleno zvono. Punih 18 godina deluje kroz organizaciju “Novi optimizam”, koja je iznedrila i mrežu Nove solidarnosti. Pokretač je nagrade “Dobar primer Novog optimizma” a svojevremeno je učestvvovao u ustanovljenju nagrade „Tradicija avangarde“, posvećene književnicima Zrenjanina Vujici Rešin Tuciću i Vojislavu Despotovu,.
Njegov bermudski trougao, kako voli da kaže, je relacija Zrenjanin-Novi Sad-Beograd. Pokušava da pokaže da Zrenjanin ne zaslužuje ovo što mu se danas servira, i povremeno se pojavi kao duh sa nekom akcijom ili tribinom.Ovog meseca doveo je izložbu “Nušić i jada” kao opomenu šta se dešava ukoliko se ćuti na nepravdu.
U Novom Sadu bilo ga je u organizaciji Exita, Sterijinog pozorja, Cinema festivala do zajedničkih akcija sa Studentskim kulturnim centrom. Poslednjih godina, tamo organizuje proteste protiv režima, a poslednjih meseci učestvuje i u akcijama protiv gradnje takozvanog „Novog Sada na vodi“ u neformalnoj inicijativi „Vidi, gari, ne može. Beograd mu je druga adresa, iz njega deluje, a u svojim akcijama obilazi Srbiju uzduž i popreko. Stotine saradnika, hiljade učesnika i izvođača, desetine hiljada posetilaca. Sve to što je svojim društvenim angažmanom uradio tokom tridecenije dovoljan je opus.
Nije stao ni pred bolešću, neće stati ni pred neistomišljenicima. Poručio je, kada su mu zabranili zakup prostora za tribinu u Zrenjaninu uoči Nove godine, da ne pristaje da ćuti, ne pristaje na podele. Bio je i republički poslanik i član Odbora za informisanje skupštine Srbije, dobitnik je nagrade Grada Zrenjanina i nagrade Zavoda za kulturu Vojvodine, koji mu je dodelio Medalju kulture za multikulturalnost i interkulturalnost.
Nastavlja se …
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
