„V.d. direktori bolnica i bežanje lekara specijalista iz njih rak-rana srpskog zdravstva“: Dr Dragan Delić o predugim listama čekanja na operacije u Srbiji

Evidntno je da je to rak-rana srpskog zdravstva, a kako bi mogla da bude rešena otkriva za Danas Dragan Delić, profesor infektologije, narodni poslanik i predsednik resornog odbora SRCE za zdravstvo.

On ne može da kaže da li je ta brojka, koja samo raste iz dana u dan, validna, da li su se pacijenti prijavljivali na liste čekanja u različitim ustanovama, ali dodaje:

Veliki problem odlazak specijalista

„Kada je stručno – tehnički aspekt te teme u pitanju valjalo bi u startu znati objektivnu brojku. Glavni i osnovni problem je nodovoljni broj kompetentnih, stručnih kadrova. Mi jesmo primili mlade lekare, ali zdravstveni sistem nose i razvijaju specijalisti. I to specijalisti koji su položili specijalistički ispit i radili posle toga pet godina. Tek takav stručnjak postaje kompetentan, odgovoran, samostalan u odlučivanju i donošenju odluka u radu. Mi nemamo dovoljno tih najkompetentnijih, najodgovornijih lekara koji nose i razvijaju zdravstveni sistem. Za 10 godina, od 2011. do 2021. godine izgubili smo skoro 1.800 specijalista“, objašnjava Delić.

Prema njegovim rečima, umesto da smo povećali njihov broj, mi smo ga smanjili.

Da mladi lekari postanu specijalisti potrebno je 10 godina

„Dobro je što su primljeni mladi lekari, ali za njihovu edukaciju, sazrevanje, učenje potrebno je desetak godina što specijalističkog staža, što rada posle specijalizacije. Drugi problem je organizacija zdravstvenog sistema, odnosno da se utvrdi da li je dobro organizovan, zašto se ne koriste popodnevni rad i slično. Treće su v.d. direktori. Oni su za mene rak – rana srpskog zdravstva. Ne možete vi protiv zakona da v.d. direktore držite tako dugo, koji nemaju inicijative, ideje. On mora u svojoj ustanovi da organizuje posao, poveća porduktivnost, obaveze… Sledeće je vrlo važno pitanje prostora i opreme. Sigurno da nekim ustanovama to nedostaje“, podvlači naš sagovornik.

Trebalo bi, nastavlja Delić, sagledati i ko radi sve te operacije i zahvate i zašto svi ne učestvuju u tome.

Zašto su neki lekari van pogona i operacionih sala?

„Zašto imamo lekare koji su van pogona, ne ulaze u operacione sale? To su neka pitanja za koja postoji  dugoročno i kratkoročno rešenje. Dugoročno bi bilo snimiti situaciju, videti gde je problem i u tom pravcu razvijati kvalitetan kadar. To ne možemo da se uradimo ni za narednih desetak godina“, naglašava on.

Prema njegovim rečima, u svojoj knjizi o zdravstvenom sistemu Srbije, u kojoj je poredložio čak 170 rešenja za probleme, predložio je i jedinstevni zdravstveni sistem koji bi mogao privremeno da reši problem.

„U državi imamo tri paralelna zdravstvena sistema – državni, privatni i vojni. Oni bi mogli da budu jedinstveni zdravstveni sistem, pa da svaki osiguranik sa svojom knjižiceom ode u bilo koji od njih. Veliki broj naiskusnijih lekara prešao je u privatno zdravstvo iz državnog, a taj sistem nije dovoljno iskorišćen, na primer, u oblasti ortopedije, oftalmologije gde su najduže liste čekanja“, priča taj srpski strzčnjak i dodaje da bi pre toga trebalo skenirati mrežu zdravstvenih ustanova koja je neophodna Srbiji.

Šta bi trebalo da radi jedan hirurg?

„Da se vide gde su problemi i šta nedostaje i koji su normativi. Definiše se šta, na primer, jedan hirurg mora da uradi. Ali, ako imate samo jednog, recimo, u Boru ili Zaječaru, on je onda ispod niormativa. To je vrišteći problem. U ranijim analizama videli smo da je skoro 57 odsto lekara u Beogradu i Vojvodini, dok je 43 odsto u ostatku Srbije, uključujući i Kosovo. Postoji nepravilna distribucija lekarskog kadra. Trebalo bi da otvorimo karte i vidimo gde je stvarno problem. Zašto se neke operacije ne rade u svim regionima? Kada lekari polože specijalistički ispit stiču pravo i obavezu da rade to što su specijalizirali. Zašto se sve šalje prema Beogradu? Zašto neko neće da operiše u drugom gradu ako je položio specijalistički ispit – pitanja su koja postavlja Delić.

On dodaje da ima i dosta problema u rukovođenju zdravstvenim ustanovama.

„Svaki direktor mora da zna kako da vodi svoju ustanovu, dok današnji, u statusu v.d, neće ništa da zagrizu. Ovaj čovek je zagrizao u Nišu, direktor Klinike za kardiohirurgiju, prof. Dragan Milić, i  pozdravljam njegovu ideju da se eliminišu liste čekanja za kardiohirurgiju, ali to nije dugoročno rešenje. To može da drži zdravstveni sistem, ali ne može da ga razvija. Mi smo to radili 90- tih, kada je sve nedostajalo, radili smo prekovremeno, vikendima obilazili pacijente i bili premoreni“, ističe Delić.

Na kraju kaže da kod nas postoji oblik „defanzivne medicine“:

„Lekari su uplašeni, odlaze, beže u privatni sistem, inostranstvo i to najbolji, dok nadležni ćute. To ćutanje nije mudrost, nego kukavičluk dok se sistem se raspada.“