Da li je šokiranost Vučića dužinom lista čekanja karika koja će pomoći da oko 70.000 građana stigne na operacije i snimanja?

Pitanje svih pitanja o tretiranju te višedecenijske rak – rane srpskog zdravstva jeste da li je trebalo Aleksandar Vučić da se šokira 2024. godine, možda i izgovori rečenicu da će tražiti odgovornost svih u lancu, uključujući i aktuelnog ministra zdravlja Zlatibora Lončara, pa da u subotu ujutru saznamo da lista čekanja za skener, na kojoj je oko 3.000 ljudi, ima rešenje i to u dva dana.

Ali, krenimo redom.

Vučić je naveo da se te liste čekanja ne smanjuju i da su „otprilike su na istom nivou“.

„Šokiran sam time. Pitao sam ministra Lončara zbog čega smo gradili tolike bolnice i kliničke centre. Zbog čega je sve to radimo ako građanima nismo u stanju da pružimo ono što im je najvažnije, to je njihov život i zdravlje. Rekao sam Zlatiboru da li je moguće zato što tu nema nikakve kombinacije pa niko u sistemu nije zainteresovan da to reši. On mi je odgovorio:`Naprotiv. U našem delu sistema ima mnogo kombinacija i zato se to ne rešava`“, obelodanio je predsednik Srbije.

Za dve do tri nedelje…

Kako je dodao, za dve ili tri nedelje neće biti lista čekanja za skener.

„Odmah ćemo to zatim da uradimo sa magnetnom rezonancom. Napravićemo program, bićete upoznati i gledaćemo da u najkraćem mogućem vremenu, za godinu dana, imamo manje od pet do 10.000 ljudi na listama čekanja“, kazao je on.

Ilustrujući situaciju, koju svi u zdravstvu decenijama već znaju, on je naveo:

„Znate koliko se čeka za koleno ili kuk? I do devet godina. Imamo slučaj da se na VMA za kuk čeka 16,5 godina. Ima mnogo ljudi koji su umrli u svih prethodnih 25 i 30, 35 godina, a koji nisu dočekali da budu operisani“, naveo je Vučić dodavši da će tražiti odgovornost od svih – od ministra, direktora zdravstvenih ustanova, lekara i ostalih, uključujući i RFZO.

Rešenje smišljeno za pola dana

Nije prošlo ni oko 15 sati od tih reči, a već je ministar zdravlja izneo konkretno rešenje za, na primer, čekanje na snimanje skenerom.

Kako je naveo, svi koji su na listi čekanja za skener, a ima ih oko 3.000, biće pozvani na ovaj pregled sledećeg vikenda, 21. i 22. septembra.

Istovremeno, Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije koja se decenijama unazad bavi problemom lista čekanja, kaže za Danas da je „to problem koji decenijama muči više od 70.000 pacijenata, ali i najvidljiviji i najvažniji simptom nezadovoljavajućeg funkcionisanja državnog zdravstva.“

„I to sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju. Otuda i zabrinutost Aleksandra Vučića nad ovim teškim problemom i zahtev za hitnim ukidanjem. Ipak, treba naglasiti da čekanje na uslugu u zdravstvu pogađa mnogo veći broj građana, pošto RFZO vodi listu čekanja za ograničeni broj dijagnostičkih i terapeutskih usluga. Na zvaničnoj listi čekanja koju vodi RFZO konstantno je oko 70.000 pacijenata. Međutim, postoje brojne dijagnostičke ili terapeutske procedure koje RFZO ne navodi, najviše iz oblasti ambulantne medicine, odnosno primarne zdravstvene zaštite. Primera radi, građanin vrlo često ne može u državnom domu zdravlja da obavi rutinsku biohemijsku analizu jer nešto nije u redu, nema reagensa, aparat je u kvaru, laborant odsutan“, ilustruje Karađinović.

Uzroci leže….

On kaže da su liste čekanja u srpskom zdravstvu prevashodno sistemskog karaktera i uzroci leže u neadekvatnoj i prevaziđenoj zdravstvenoj regulativi.

„Brojni faktori niske produktivnosti imaju koren u činjenici da se postojeći model zdravstva i dalje bazira na finansijskom i organizacionom konceptu etatističkog monopola iz perioda socijalističkog državnog uređenja. Uporno delovanje povezanih interesnih grupa u zdravstvu, politici i poslovnim krugovima da se zadrži postojeći anahroni organizacioni format rezultira regulatornom hipertrofijom, uz malignu hibridizaciju javnog i privatnog interesa. Karakterističan primer je Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji omogućava dopunski rad državnih lekara u privatnom sektoru. Uzročno-posledična povezanost privatnog dopunskog rada državnih lekara sa dugačkim listama čekanja jasno ilustruje do kakvih teških poremećaja dovode regulatorni promašaji. Jer, što je duža lista čekanja u državnoj ustanovi, to je popodne punija privatna ordinacija“, kaže on.

Dodaje da „ozbiljnost i ostvarivost namere Ministarstva zdravlja oko ukidanja lista čekanja ćemo najbrže utvrditi kroz zakonodavnu aktivnost“.

„Ako ministarstvo hitno predloži izmene sistemskih zakona ukidanjem legalizovanog konflikta interesa, to jest dopunskog rada lekara uz istovremeno predlaganje demonopolizacije finansiranja RFZO kojom bi se obuhvatio privatni sektor, onda bi perspektiva ukidanja lista čekanja postala realna. Sve osim ovih konkretnih mera bi spadalo u već mnogo puta doživljenu praznu marketinšku retoriku“, ocenio je Karađinović za Danas.

Na današnji dan

Na današnji dan, prema zvaničnim podacima RFZO, najviše ljudi čeka na ugradnju kolena i kuka – 19.769, odnosno 14.524, što je ukupno 34.293. Koliko njih čeka na ostale procedure i operacije stoji na sajtu RFZO.

I, naravno, bivši i sadašnji

Vučićeva „šokiranost“ izazvala je polemiku između Borisa Tadića, ranijeg predsednika države, i Ane Brnabić, predsednice Skupštine Srbije, na društvenoj mreži X.

Tadić je juče napisao da je „predsednik države shvatio da postoji problem s listama čekanja nakon 12 godina na vlasti! A kada sam ukazivao na to da ulaganje u zdravstvo nije ulaganje u zgradurine, hvatali su se za glavu“, na šta je usledio odgovor Brnabić:

 

Zdravstvo nije ulaganje u zgrade (kliničke centre, bolnice, domove zdravlja)? OK – to objašnjava zašto, u 11 godina vlasti, nisu popravili ili izgradili niti jednu novu bolnicu ili klinički centar. To je dovelo do toga da naši lekari i medicinske sestre rade u uslovima nalik… https://t.co/u2GBvoRnk3

— Ana Brnabic (@anabrnabic) September 14, 2024

„Zdravstvo nije ulaganje u zgrade (kliničke centre, bolnice, domove zdravlja)? OK – to objašnjava zašto, u 11 godina vlasti, nisu popravili ili izgradili niti jednu novu bolnicu ili klinički centar. To je dovelo do toga da naši lekari i medicinske sestre rade u uslovima nalik poljskim bolnicama, a da pacijenti moraju od kuće da ponesu ćebe ukoliko moraju da ostanu na bolničkom lečenju. No, ako već nisu verovali u infrastrukturu, zašto nisu ulagali u opremu, ljude? Zabranili su specijalizacije, a pacijenti su u vreme Tadića i njegovih i braunilu morali sami da kupuju, plata medicinske sestre (u vreme kada je bila najveća, dakle 2012. godine) bila je sramotnih i bednih 286 evra (!), a plata lekara opšte prakse 476 evra. Kakve liste čekanja, tada se pričalo o listama preživljavanja… Iz elementarnog poštovanja prema građanima, morali bi da ćutite na ovu temu. Dobro, i temu KiM, radnih mesta, plata, puteva, pruga, tehnologije, inovacija, a da, i kulture, sporta….. Ma, samo ćutite i pognite glavu“.