Za dva meseca liste čekanja „pale“ za 11.000 ljudi: Lekari za Danas koliko je održiv „Vučićev model“?

I danas, kao i pre malo više od dva meseca, najviše građana čeka na ortopedske operacije – ugradnju endoproteze kolena – 19.266, kuka – 12.886, snimanje na magnetnoj rezonaci, ukupno 17.017, operaciju katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva – 3.590.

Na kardiohirurgij najviše ljudi čeka na ugradnja veštačkih valvula – 590, ugradnju kardioverter defibrilatora – 652, ugradnju veštačkog vodiča srca 409.

Na „Dedinju“ najduže osam meseci

Zanimljivo je da se na svim listama Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” nalazi ukupno 1.629 osoba i niko od njih neće čekati, prema evidenciji RFZO, duže od osam meseci.

Kardiohirurzi i ortopedi odbili su listom da govore o tome koliko sada rade otakako je predsednik Vučić ušao u rešavanje problema liste čekanja starog 25 godina, da li rade svakog vikenda, po smenama, kako im se to plaća, do Miljka Ristića, profesora, kardiohurga u penziji, bivšeg direktota Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ali i Klinike za kardiohirurgiju UKCS, aktuelnog savetnika Milovana Bojića, direktora “Dedinja”.

Čekalo se i po dve, tri godine na operaciju srca

“Sigurno, a to brojke govore, jeste da su liste čekanja značajno smanjene. Nije sad kao prethodnih godina oko 70.000 ljudi na njima. Čekalo se i po dve tri godine na operacije na kardiohirurgiji, a na operaciju kuka i po deset godina. Kada je Dedinje u pitanju, liste su prepolovljene, a ko nisu i za dve trećine smanjene. Mogu reći i da faktički ne postoje. Zato što imamo četiri grupe pacijenata po hitnosti. Prva grupa su osobe koje ne mogu da čekaju duže od mesec dana, druga su oni koji mogu da čekaju na operaciju dva meseca, dok su treća grupa pacijenata koji mogu da čekaju i 90 dana, a četvrta duže od toga”, objašnjava on aktuleni sistem na “Dedinju”.

To što pitate za dopunski rad, zakon dozvoljava lekarima i sestrama da rade u privatnim ustanovama subotom i nedeljom, praznicima i to ne samo u jednoj, već u četiri.

“Neće neko istog dana tako da radi, ali teoretski može. Kolika je norma, da li neko radi sedam sati u državnoj, pa nastavi u privatnoj klinici, teško je proveravati. Nema norme za kardiohirurga, on radi svoj dnevni operativni program”, ističe on.

Na pitanje da li je sad ovakav vid rešavanja listi čekanja, “Vučićev model”, dobar ili ne, on kaže:

“Sigurno da su liste smanjene. Negde prepolovljene, kao na “Dedinju”. Trebalo bi ustanoviti koliko hirurzi imaju dozvoljenog radnog vremena, u satima i danima. Ali, mislim da je u pitanju čista njihova volja. Ako neko želi dobrovoljno, onda tako i radi. Na primer, dok sam bio direktor Kliničkog centra Srbije, išli smo subotom i nedeljom u Užice i operisali pacijente. Nismo tražili da nam se plati. Imali smo sponzore jer je tamo trebalo da se odveze velika ekipa, od najmanje 12 ljudi, potrošni material i neki aparati. Našu državu je to koštalo nula dinara”, priča on.

Dodaje da to nije nastavljeno, dok su Nišlije prošle godine taj metod koristile, rad subotom i nedeljom.

“Oni sada, na čelu sa Draganom Milićem, direktorom Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš, proslavljaju jubilej – 10 godina kardiohirurgije u tom gradu i rade odličan posao. Sa malo dobre volje i pomoći humanih ljudi može da se reši problem, čak ne bi koštalo mnogo ni Ministarstvo zdravlja”, ocenjuje Ristić.

Rešenje je izmena zakona

Draško Karađinović, koordinator NVO “Doktori protiv korupcije”, koja se dve decenije bavi problemom liste čekanja, podseća da do stvaranja tog problema ne bi ni došlo da se sistemski nije uveo dopunski rad lekara.

“Rešenje je izmena zakona”, kategoričan je on.

Upitan kako sad vidi primenu “Vučićevog modela” rešavanja problema, on navodi da i dalje misli da je u pitanju voluntaristički koncept “jer nemamo sistemsko rešenje”.

“Problem je eksplodirao 2005. godine kada je zakonom dozvoljen dopunski rad lekara, odnosno da lekar u državnom sektoru može istovremeno da radi i privatno. Ta koruptivna odredba uticala na rast problema lista čekanja. Koliko vidim, niko i dalje ne priča o ukidanju te odredbe. Sve što je dr Dragan Milić uradio u Nišu, kada je očistio liste čekanja na kardiohirurgiji imam utisak da se svuda sada  primenjuje. Ono što smo čuli od predsednika države jeste da će se raditi vikendima, ali i tokom radne nedelje u dve smene što je radio i Milić, pa je čak dobio i krivične prijave koje su odbačene”, naglasio je Karađinović.

Šta se radi?

Podsetimo, 24. novembra, od Vučića smo čuli:

“Mi imamo ukupno 62.000 ljudi koji su na takozvanim listama čekanja. Najveći deo su kuk i koleno. Biće dvostruko rešenje, koje je komplikovano. Po nalogu ministra zdravlja, od 30. septembra su napravljene norme za operaciju kuka i kolena u redovnom radu i to 433 nedeljno. I ukupno je u tom prvom delu, od planiranih 1.2 77, urađeno 1.177, što je bilo 92,7 odsto ispunjenja. Do kraja godine biće još 4. 600 operacija . Međutim, mi ćemo uvesti dopunski rad subotom, u dve smene. To u brojevima znači dodatnih 680 operacija mesečno, odnosno između 1.500 i 1.700 do kraja godine. Računamo da do oktobra 2026, možda i ranije, više ne postoji niko na listama čekanja. Kataraktu ćemo da rešimo do kraja januara iduće godine”, naveo je predsednik Srbije.