Ljajić: Jedinstveni informacioni sistem uvezaće 42 inspekcije u Srbiji

On je na panel diskusiji „Siva ekonomija – dupli trošak za potrošače“ kazao da uprkos percepciji da je Srbija najgora, ima zemalja u EU koje imaju lošije rezultate, poput Bugarske sa 32 odsto sive ekonomije ili Rumunije sa 30 odsto.

„Objektivno je problem takav da iziskuje puno truda, rada i ono što je najbitnije, jasnu političku volju koja je kod nas najjasnije pokazana 2015. godine kada je donet zakon“, rekao je Ljajić.

On je rekao da je od donošenja zakona bilo 17 odsto povećanja prijavljenih subjekata koji rade na crno.

„Siva ekonomija nikada neće biti u potpunosti iskorenjena, isto kao i korupcija, ali su važni politička volja i pravni mehanizmi“, kazao je Ljajić.

Ljajić je dodao da je u borbi protiv sive ekonomije najbitnija stvar društvena svest i upozorio na to da se crno tržište preselilo na internet.

„U Skupštini će se naći Zakon o poštanskim uslugama koji predvidja da svako ko šalje robu mora da se identifikuje, a operater ima pravo da otvori paket i vidi šta je roba ako posumnja. Verujem da će to u velikoj meri uticati na trgovinu preko interneta“, kazao je on i dodao da je prethodne godine 1,8 miliona ljudi u Srbiji trgovalo preko interneta.

Pomoćnica direktora Poreske uprave Nada Novosel kazala je da je siva ekonomija prisutna u prometu akciznih dobara, kao što su duvan, alkohol, nafta i kafa, ali je i u uvozu robe iz Kine i Turske.

Kod poljoprivrede reč je o neevidentiranju prinosa i isplaćivanju na crno, rekla je Novosel.

„Visok stepen sive ekonomije je zastupljen tamo gde je veliki nivo gotovine u plaćanju – u gradjevinarstvu, zdravstvu, prevozu… Najrizičnija kategorija su ‘perači’ koji se osnuju sa prevarnim namerama“, rekla je Novosel.

Prema njenim rečima, Poreska uprava u 2018. godini podnela je 1.339 krivičnih prijava nadležnim tužilaštvima, a otkriveno je 10 milijardi dinara utajenog poreza.

Ona je kazala da je Poreska policija zaplenila 9,7 tona duvana u listu, 10 tona rezanog duvana i 26.000 cigareta.