Ljiljana Marković ne može više da bude dekanka

Time sagovornik Danasa potvrđuje navode dela profesora Filološkog fakulteta da LJiljana Marković, v.d. dekanka te visokoškolske ustanove, više ne može da bude na njenom čelu, pošto što joj je Etički odbor Univerziteta u Beogradu izrekao meru javne opomene.

Kako je Danas pisao, Etički odbor je potvrdio raniju odluku Odbora za profesionalnu etiku UB koji je Marković takođe izrekao pomenutu meru zbog niza propusta u radu i kršenja univerzitetskih propisa.

Sednica Saveta Filološkog fakulteta je zakazana za sutra i očekuje se da na dnevnom redu bude i rešenje Etičkog odbora, ali do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili potvrdu da će tako i biti.

Naši izvori sa Filološkog fakulteta kažu da Savet po proceduri treba da konstatuje činjenicu da Marković više ne može da obavlja funkciju dekanke. Nezvanično se pominje i da su ona, kao i članice njenog najužeg tima podnele ostavke, ali Marković nije odgovorila na pitanje Danasa da li je to tačno i da li prelazi na novu dužnost savetnice u Ministarstvu prosvete.

Ni u Ministarstvu prosvete juče nismo dobili odgovor.

Pojedini mediji su preneli saopštenje Dekanskog kolegijuma Filološkog fakulteta koje je potpisala Marković, a u kome piše da je njeno „nedavno imenovanje na poslove posebnog savetnika u Ministarstvu prosvete posebna čast i privilegija“, te da je o tome obavešten Savet Fakulteta, kako bi se ovaj organ upravljanja, u za to propisanom roku, upoznao sa ovom pravnom činjenicom, a zatim doneo i odgovarajuće odluke.

U saopštenju se ističe i da je netačno da Marković ne može da obavlja dužnost dekana jer odluka Etičkog odbora još nije bila dostavljena njenom pravom timu.

Napomenuto je da odluke „drugostepenih upravnih organa, pa i pomenutog petočlanog odbora, nisu pravnosnažne“, odnosno da takvi „upravni akti podležu nezavisnom, sudskom postupku odnosno kontroli“, te da je „rok za tužbu sa ciljem ispitivanja pomenute odluke 30 dana od dana prijema sporne odluke“.

Marković nije odgovorila ni na naše pitanje da li će se žaliti Upravnom sudu na rešenje Etičkog odbora.

Profesor Hiber pojašnjava o čemu bi Upravni sud trebalo da odlučuje, ukoliko Marković podnese žalbu i može li se sudskim postupkom „oboriti“ odluka Etičkog odbora:

– Shodno Pravilniku o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu odluka Etičkog odbora je konačna. Kada se postupak za povredu Kodeksa profesionalne etike vodi protiv dekana prvostepeno je nadležan Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Protiv odluka ovog Odbora žalba se podnosi Etičkom odboru. To je organ Senata Univerziteta, njegovih pet članova imenuje Senat iz reda svojih članova. NJegove odluke su konačne, u postupku pred Univerzitetom u Beogradu postupak je okončan. Ne treba zaboraviti da je u pitanju postupak za zaštitu akademske čestitosti, profesionalne etike i da se on vodi u okvirima akademske zajednice – navodi Hiber.

On citira član 17 Pravilnika o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku, u kome se navodi da izricanje mera za povredu Kodeksa profesionalne etike „predstavlja izraz neslaganja akademske zajednice sa nedopuštenim ponašanjem“, da „mere imaju za cilj bezuslovno ograđivanje Univerziteta i njegovih članica od navedenog ponašanja“, kao i „upućivanje poruke najširoj javnosti da su takvi oblici ponašanja neprimereni članovima akademske zajednice“.

Hiber ukazuje da postupak utvrđivanja povreda Kodeksa profesionale etike nije klasičan upravni postupak, ali se na pitanja koja nisu uređena Pravilnikom primenjuju pravila Zakona o opštem upravnom postupku. Među tim pravilima je i ono da je odluka (po žalbi) drugostepenog organa u upravnom postupku kojom se žalba odbija, izvršna.

– Prema tome, ne stoji da nema mesta izvršenju odluke Etičkog odbora pošto postupak još uvek traje, jer će biti podignuta tužba Upravnom sudu u upravnom sporu. U upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti upravnog akta, a ne sudi kao trećestepeni organ, to jest da li je bilo povrede Kodeksa profesionalne etike. U upravnom sporu sud će potvrditi ili poništiti i vratiti prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. Samo izuzetno, pitanje može rešiti u takozvanom sporu pune jurisdikcije, rešiti upravnu stvar, ako priroda stvari do dozvoljava. Ovo je za pitanja profesionalne etike koja važi na (konkretnom) univerzitetu nezamislivo – ističe Hiber.

Funkcija prestaje automatski

Da funkcija LJlljani Marković prestaje automatski jasno je iz Zakona o visokom obrazovanju, u kome piše da organ poslovođenja ne može biti lice koje je, između ostalog, teže prekršilo Kodeks profesionalne etike, te da „organu poslovođenja prestaje dužnost u propisanim slučajevima danom pravosnažnosti presude, odluke, odnosno preporuke“.