„Ljubav prema motorima je genetska“: Bajkerka iz Šapca na točkovima od 18. godine

Iako sa raznih strana, ove žene imaju nešto zajedničko, a to je ljubav prema dvotočkašima.

– Klub je, pre devet godina, osnovala grupa žena u Aranđelovcu uz pomoć našeg divnog prijatelja Ivice Mitrovića zvanog Vudu. Predsednica je Aleksandra Vračar iz Aranđelovca, koja je tu od samog početka. Jovana, Dragana, moja mlađa sestra Andreja i ja smo iz Šapca, sekretar kluba Iva je iz Beograda, Maja je iz Kraljeva a Jovana iz Smedereva, objašnjava naša sagovornica.

Odluka da vozi motor, za prijatelje i porodicu bila je, kaže, očekivana.

– Odrasla sam u društvu bajkera, pošto mi je tata „stari“ roker, vozio je motor, kretao se u tom svetu, tako da je ta ljubav prema motorima, kod moje sestre i mene, genetska“, priča kroz osmeh ova mlada žena.

Na moto skupove, nekada ide zajedno sa mamom, tatom i sestrom, a rok muzika je oduvek bila deo njenog života.

– Jedna od većih manifestacija u Šapcu kada sam bila mlađa, bio je Moto skup koji je organizovao šabački MK Čivija. To je bila jedna od retkih manifestacija, pored Šabačkog letnjeg festivala (ŠLF) i Uskršnjeg rok maratona u Kulturnom centru, gde se mogla čuti rock and roll muzika, priseća se naša sagovornica.

Srećna je, kaže, što pripada tom svetu, jer je među bajkerima pronašla i ljubav svog života.

– Zahvalna sam na tome, jer mi je i suprug motociklista i nekadašnji predsednik Moto kluba Black Dragons iz Banje Koviljače, i dalje aktivno vozi motor, objašnjava Bojana.

Ističe da postoji predrasuda da su bajkeri „opasni kao u američkim filmovima, i da je reč o bandama na točkovima“, jer se u Srbiji radi o dobrom druženju i zabavi.

Osim što uživaju u vožnjama, članice Moto kluba Valkire Srbija bave se i humanitarnim radom.

– U bratstvu smo sa velikim klubom MC Srbi, koji nam dosta pomažu oko organizovanja humanitarnih akcija. Skupljmo sredstva, garderobu, dajemo krv, trudimo se da pomognemo koliko možemo. U januaru ove godine, organizovale smo humanitarnu žurku u Aranđelovcu za decu sa autizmom iz Udruženja „Svici u mraku“ Aranđelovac i za mališane sa smetnjama u razvoju iz Udruženja „Zagrljaj“ iz Topole“, kaže Bojana.

Bavi se fotografijom, a želja joj je da jednoga dana kupi motor Kawasaki EN 500.

– Mi smo u kubu jedna velika porodica, ali moraju da se poštuju pravila, bajkerski kod i hijerarhija. Žene smo i moramo da se držimo zajedno jer nas je malo u tom svetu i nadam se da će nas biti više, kaže ove mlada Šapčanka.

Budući da veliki broj motociklista svake godine nastrada na putevima, apeluje na sve učesnike u saobraćaju da budu što pažljiviji.

– Sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, suprug i ja učestovali smo u akciji, u okviru koje smo u Beogradu, obučeni u kompletnu bajkersku opremu sa kacigom, usled leta, nosili prsluke na kojima pisalo „Da li me sada vidiš?“, kako se i zvala akcija. Cilj je da vozači motocikala budu vidljiviji za ostale učesnike u saobraćaju, posebno vozače automobila, koji ponekad nisu svesni da postojimo. Kada dođe do nesreće, ispostavi se da nas uglavnom nisu ni videli“, kaže Bojana.

Kod motociklista najčešće greške su neprilagođena brzina, preticanje preko pune linije, a kod nezgoda, pesudna je, kaže, kvalitetna opema jer „kaciga glavu čuva“.

– Veoma je važno ne štedeti na opremi, jeftne kacige mogu lepo da izgledaju, ali puknu pri prvom padu, što ne sme da se dešava, kaže naša sagovornica.

Ako se ispoštuju potrebni uslovi, vožnja motorom je, kaže, najveće zadovoljstvo.

– Osećaj slobode, taj vetar u kosi, to je nešto neopisivo. Upališ motor, kreneš i voziš, nije bitno gde – poručuje bajkerka iz Šapca.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Opozicijo, dozovi se pameti

Ljudi u crnom, prljave značke i dvojaki tužioci

Nesreća nikada ne dolazi sama

Završena blokada puta u Šapcu