Ljubavni kurcšlus „majora“ o kojem je brujalo pola Beograda

Glavni predmet čaršijskih ogovaranja i ponekog podsmeha bio je mladi podnarednik srpske vojske Mirko koji je, kako izveštava „Mali žurnal“ postao major preko noći, doduše, samo titularni.

„E, to bogami nije bilo ni pod Napoleonom koji je za junake važio za darežljivca. Ali to što nije bilo pod čuvenim i slavnim vojskovođama, desilo se onomad usred Beograda“, šalio se autor članka na račun mladića kojem nije bilo suđeno da ikad stvarno stupi na tako visoku vojnu poziciju.

Priča o Mirkovom „avanzovanju“ započinje njegovom mladalačkom vezom sa izvesnom Stanojkom.

Stanojka je radila kao pomoćnica u kući bogate udovice pravog majora.

Ta majorica, iako više nije bila u cvetu mladosti i dalje je plenila svojom lepotom i stasom.

U Mirku, koji je redovno posećivao Stanojku u njenoj kući, videla je svoju poslednju šansu za ljubav.

Isprva se suzdržavala iz obzira prema svojoj pomoćnici, ali ubrzo joj je stiglo ljubavno pismo od Mirka i ispostavilo se da im Stanojka jedino stoji na putu da budu zajedno.

Skovali su plan kako da se reše Stanojke, a da je pritom ne povrede.

Mirko ju je slagao da je prekomandovan u Čačak.

Ona je iz očaja dala otkaz kod majorice, ali nekoliko dana kasnije srela je Mirka na kapiji svog bivšeg radnog mesta i sve shvatila.

Stanojkin bes je izveo pola ulice da gleda kako Mirkova vojnička budućnost nestaje zbog ljubavi prema starijoj majorici.

Morao je posle incidenta da skine vojnu uniformu i obuče kaput praktikanta u jednom preduzeću.

Izgubio je čin podnarednika, ali je verovatno zauvek ostao „major“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.