Ljubica iz Beograda postala je poznata posle objave na Tviteru, a zatim je njena slika zloupotrebljena

Ljubica je prošle nedelje i drugi put dospela u žižu dešavanja na Tviteru, ali ovog puta ne tako lepim povodom, već zato što je postala žrtva zloupotrebe na internetu.

Naime, listajući hrvatski portal Index.hr, naleteli smo na promotivne tekstove, među kojima i jedan o skoro čudotvornoj moći čaja protiv visokog pritiska izvesne firme La Sante organic, u kome se, među “zadovoljnim korisnicima” pojavljuje Ljubičina fotografija pod lažnim imenom i uz lažno svedočenje o “izvrsnim rezultatima” koje je postigla koristeći taj preparat.

Nekoliko dana bavljenja ovim problemom i pokušaja da se istraži odgovornost za ovakvu zloupotrebu, pokazali su da je internet prostor “divlji zapad”, nadovoljno pravno uređen i pogodan za izvrdavanje onih zakonskih obavbeza koje su ustanovljene, kao stvoren za različite prevare i zloupotrebe, u kojima se lako izbriše svaki trag ka krivcima i odgovornima, dok su institucije nemoćne a pojedinac potpuno nezaštićen i prepušten slučaju.

Ljuta i povređena zbog osećanja nezaštićenosti ali i samouverene samovolje aktera na internetu, sigurnih da im “niko ne može ništa”, Ljubica je priču podelila na tviteru.

Ni u tom trenutku link reklame i sajt navodnog proizvođača više nisu mogli da se prate, a svaki pokušaj ulaženja u trag je redirektovan, a a adrese brisane.

Ipak, na osnovu nekih izvučenih tragova, uspeli smo da makar pristupimo tekstu reklame. međutim, odmah pošto se rasprava na Tviteru razbuktala, fotografije navodnih zadovoljnih klupaca su uklonjene, a zatim i cela reklama, te joj više nije bilo ni traga ni glasa, dok ni tragači linkova nisu mogli da pronađu putanju koja vodi do nje.

Par sati kasnije, pristup sajtu proizvođača bio je ili zabranjen ili odbijen, ili je pak pokazivao da je premešten na drugu adresu.

Kao što je sajt kompanije bio fiktivan,velika je verovatnoća da je i firma koja proizvodi čajeve fiktivna, jer firma organske hrane i prirodnih suplemenata pod tim imenom ne postoji ni u registrima ali ni u pretragama interneta, ni u Srbiji ni u Hrvatskoj.

Tako su svi tragovi do glavnog krivca za zloupotrebu Ljubičine fotografije nestali,

I ostali u tom lancu od ovakvih situacija brane se formalnim ograđivanjem od odgovornosti.

Portal bi svakako morao da odgovara za to što se najpre među njihovim sadržajem nalaze tekstovi sa elementima nadrilekarstva i nadriapotekarstva, jer se o nemedicinskim sredstvima i suplementima, uz pompezne naslove, govori kao o čudesnim preparatima koji sve tegobe odnose za nekoliko dana, što je svakako obmanjivanje čitalaca.

Uz to, iako se radi o reklamnim tekstovima, oni su objavljeni bez obavezne oznake da se radi o promotivnom, plaćenom sadržaju, a na konkretnom portalu Index.hr, smešteni su pod naslov “Više s weba”.

Dodatno, portal se jasno u svojim dokumentima ograđuje jer navodi da ne odgovara za sadržaj reklama koje se nalaze na njegovom sajtu.

Od odgovornosti se na isti način odriče i marketinška agencija Midas, koja tehnički uređuje taj deo sajta, odnosno pravi platformu na kojoj takozvane nativne reklame uklapa tehnički u izgled sajta kako bi se vizuelno uklopile sa ostalim sadržajem sajta i bile lakše prihvaćene od čitalaca.

Agencija je zapravo posrednik između naručilaca reklama i portala, a isti rekloamni tekstovi vrte se na velikom broju i hrvatskih i domaćih sajtova, jer Midas ima više od 300 klijenata na ovom podneblju.

U svojoj dokumentaciji Midas se takođe ograđuje od odgovornodti za sadržaj reklamnih tekstova, ali i navodi da može , bez ičije dozvole , da ukloni tekst koji smatra spornim, što se verovatno i desilo sa navedenom reklamom, pošto se oko nje podigla prašina na društvenim mrežama.

Advokat i nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić saglasan je da se u ovom slučaju radi o nečemu što je višestruko nedopustivo jer podrazumeva svesno obmanjivanje i promovisanje nadrilekarstva i još zloupotrebu nečijeg lika u te svrhe, a sve to motivisano lukrativnim razlozima .

– Problem zloupotrebe lika odnosno fotografije gospođe Bungin, načelno bi mogao imati ti i krivičnopravni i građanskopravni aspekt. Po našem Krivičnom zakoniku (KZ, član 145) objavljivanje portreta odnosno snimka ili fotografije bez pristanka lica koje je na snimku ili fotografiji prikazano predstavlja krivično delo. Za izvršenje dela nije od značaja da li je snimak i sačinio onaj ko ga prikazuje ali zakonski uslov je da se tim “osetno zadre u lični život” tog lica, kaže šabić za Danas.

On objašnjava da je “osetno zadiranje u lični život” faktičko pitanje i podrazumeva da sud ceni u svakom konkretnom slučaju ceni objektivne, opšte prihvaćene kriterijume ali i subjektivni doživljaj oštećene osobe.

– Delo se goni po privatnoj tužbi a predviđena kazna je novčana ili zatvor do dve godine. Što se građanskopravnog aspekta tiče nema sumnje da je reč o ozbiljnoj povredi prava koja je kod gospođe Bungin s razlogom izazvala uznemirenje i ogorčenje. To, razume se, na prvom mestu podrazumeva njeno pravo da zahteva da se sa upotrebom lika odmah prestane, što je suvišno i naglašavati jer se to, nakon otvaranja “gužve” već desilo. Ali to naravno ne dovodi u pitanje pravo da se podnošenjem tužbe zahteva naknada moralne, nematerijalne štete, dodaje Šabić.

Međutim, naš sagovornik skreće pažnju da je identifikacija onoga ko je najodgovorniji za povredu prava g-đe Bungin težak, “gotovo Sizifov posao”.

– Pogotovo iz atmosfere u Srbiji koja je, kad je u pitanju zaštita privatnosti, bukvalno očajna. Nezavisno od toga mislim da je dobra ideja da se pođe od portala Index.hr, da mu se ukaže na kršenje prava i njegovu moguću odgovornost s tim u vezi, zatraži objašnjenje po kom osnovu je koristio lik kao i relevantni podaci o naručiocu. Mislim da ima smisla s tim u vezi tražiti i asistenciju našeg Poverenika čija komunikacija sa nadležnim hrvatskim organom bi mogla biti od pomoći, zaključuje Šabić.

Ovde napominjemo da je naš list uputio pitanja navedenom portalu, kao i zahtev da on ili njegov saradnik Midas agencija, pošalju podatke naručioca reklame, ali da odgovor još nismo dobili.

Iako Šabić ukazuje na moguću pomoć Poverenika u dolaženju do potrebnih podataka o proizvođaču čaja, iz kancelarije te institucije dobili smo nešto drugačiji odgovor.

Sličnu ocenu slučaja iznosi i Poverenik, kada kaže da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa da se objavljivanje fotografije mora zasnivati na pristanku istog lica, ugovornoj ili zakonskoj obavezi ili ovlašćenju, te eventualno legitimnom interesu rukovaoca, navodi u odgovoru.

– U slučaju koji ste opisali, evidentno je da je obrada podataka o ličnosti izvršena na nezakonit način, posebno što je lice predstavljeno pod drugim identitetom, potvrđuju iz kancelarije Poverenika.

Ali onda dodaju da povređeno lice može podneti prijavu Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, ali ukoliko samo sazna tj. utvrdi ko je izvršio objavljivanje podataka.

– Takođe, lice se može obratiti rukovaocu, odnosno onome ko je izvršio objavljivanje podataka, zahtevom za obaveštavanje na koji način je došao do istih podataka, po kom osnovu i sa kojom svrhom ih obrađuje, kao i zahtevom za brisanje sopstvenih podataka.Ukoliko rukovalac ne odgovori u zakonskom roku od 30 dana od prijema zahteva, lice može podneti pritužbu Povereniku, odnosno tužbu sudu, objašnjavaju iz kabineta Poverenika.

Oštećeno lice može podneti i tužbu za naknadu štete protiv rukovaoca. Pored navedenog, lice može zatražiti i krivičnopravnu zaštitu, podnošenjem privatne krivične tužbe za krivična dela neovlašćeno fotografisanje iz člana 144. KZ, te neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta ili snimka iz člana 145. KZ, navodi Poverenik.

Kako dodaju iz te službe, za ova krivična dela se po službenoj dužnosti goni samo ako delo učini službeno lice u vršenju službe, pa se lice eventualno može obratiti i Tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

U ostalim slučajevima, pojedinac je prilično usamljen i ograničem u potezima koje može da preduzme, i to samo ukoliko pokrene privatnu tužbu, jer se ovakva dela ne gone po službenoj dužnosti. Isto tako, može da pokrene tužbu jedino ako da sam uđe u trag dobro skrivanog naručioca reklame, što zapravo predstavlja najveći problem. a u čemu bi, po logici stvari, pomoć trebalo da mu pruže Poverenik i Tužilaštvo za VTK, koji imaju mehanizme za to.