Ljubičaste kecelje za patrijarha Pavla, Teslu, Pančića, Pekića…

Namera postavljanja kecelja na spomenike Jovanu Cvijiću, Josifu Pančiću, Dositeju Obradoviću, patrijarhu Pavlu, Nikoli Tesli, Borislavu Pekiću, bila je da se skrene pažnja na nevidljiv i neplaćeni ženski rad, ugrožavanje radnih i reproduktivnih prava žena, klerikalizaciju društva, odlaganje uvođenja seksualnog obrazovanja u školama, kao i na značajno manje prisustvo spomenika važnim ženama iz naše istorije u javnom prostoru.

Na keceljama su bile uobičajene feminističke parole, ali je najviše pažnje izazvala ona na kojoj je pisalo „Abortus je žensko pravo“, a koja se, nimalo slučajno, našla na spomeniku patrijarhu Pavlu. Ovu akciju je osudila u prvom redu Crkva, nazvavši je „divljaštvom“ i „sramotom“, ali i ministarka Zorana Mihajlović, koja je u saopštenju navela da se uvek zalagala za pravo žena da odlučuje o svom telu, ali da je poduhvat „skrnavljenje lika i dela upokojenog patrijarha“, koji „vređa vernike“.

Aktivistkinje koje su izvele ovu akciju kažu za Danas da je reakcija crkve očekivana, s obzirom na njen poznat stav o abortusu, kao i reakcija Zorane Mihajlović.

– Nama je poznato da se ministarka ženskim pravima bavi oportuno, sve dok ne mora da se uhvati ukoštac sa patrijarhalnim svetonazorima – kaže Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta. Ona objašnjava da ideja nije bila da se oskrnavi spomenik patrijarhu Pavlu, već da se kritikuje negativan odnos SPC prema ženskim pravima.

Aktivistkinja Maja Krek ističe da politički akteri vrlo često predstavljaju kao ekstremne one koji se bore za jednakost, kako bi u kontrastavu njima sebe predstavljali kao umerene.

– Time se političari i političarke trude da sačuvaju sve glasove koje bi izgubili ukoliko bi kritikovali konzervativne i neoliberalne odluke ili stavove vlasti – kaže Krek.

Ono što su saznale iz ove akcije jeste zapravo u kojoj meri je sramota biti žena u Srbiji.

– Oni koji su uvređeni misle da je biti žena i/ili obavljati takve poslove nešto uvredljivo i ponižavajuće. Mi mislimo da je važno da i žene i muškarci rade u dostojanstvenim uslovima, i da redovno i jednako za svoj rad budu plaćeni. Naši kritičari zapravo zavise od neplaćenog ženskog rada, i mislim da su uplašeni, jer mi to dovodimo u pitanje – kaže za naš list Nađa Duhaček.

One su želele da javnost ove istorijske ličnosti vidi sa keceljom oko vrata, dakle u ulozi koju žene gotovo svakodnevno imaju, ulozi brige i nege i održanja svakodnevnih bazičnih potreba.

– To je uloga koju bi svako od nas trebalo da ima, a usled patrijahalnih normi, pada isključivo na žene – dodaje Maja Krek.

Kad je reč o abortusu, kritika je bila usmerena na neodgovorno ponašanje države, koja bi trebalo da se bavi edukacijom i prevencijom neželjenih trudnoća, kako se „abortus ne bi koristio kao kontracepcija“.

– Država bi, na primer, morala da uvede seksualno obrazovanje u škole, kojim bi se i mlađi muškarci i žene edukovali o korišćenju kontracepcije – kaže aktivistkinja Jelena Veljić. Ona dodaje da se napadi na njih i ovu akciju zapravo pitanje kontracepcije svaljuje isključivo na žene, iako sociološki podaci govore da je najveći problem sa kontracepcijom to što muškarci u ogromnom procentu odbijaju da koriste kondome.

Koliko je žena u nauci

Akcijom s keceljama osvetljava se i problem nevidljivosti žena u nauci. Činjenica je, navode aktivistkinje, da postoji ogromna doprinos nauci koji su napravile žene. „Naša akcija je prosto pitanje – koliko žena naučnica znamo i zašto znamo za malo njih?“