Knjiga Ne daj mi nikada da odem, jedan od najvećih komercijalnih uspeha nobelovca Kazua Išigura (2017), pojavila prošle godine u izdanju Derete, u prevodu LJiljane Marković.
Na ovu knjigu ni kritika nije ostala ravnodušna: Tajm magazin ga je proglasio za najbolji roman u 2005. i uključio ga u listu najznačajnijih dela napisanih na engleskom jeziku u periodu 1923-2005. Po knjizi je snimljen istoimeni film sa izvanrednom glumačkom ekipom.
U Hejlšamu, naizgled običnom školskom internatu izvan grada, žive naizgled obični pitomci koji se na prvi pogled ni po čemu ne razlikuju od svojih vršnjaka. Radnja je izmeštena u vreme ne tako drugačije od vremena u kome živimo. Naizgled.
Išiguro postepeno uvodi čitaoca u, kako će se pokazati, mračni i nadasve šokantni distopijski svet bliske budućnosti. Priču pripoveda Keti koja čitaoca upoznaje sa svojom ćudljivom prijateljicom Rut i pomalo smušenim momkom Tomijem.
NJih troje su nerazdvojni prijatelji i ta bliskost će u jednom trenutku postati isuviše komplikovana za sve. Život u internatu ispunjen je časovima slikanja i kreativnim aktivnostima na koje ih podstiču brižni vaspitači stalno ih podsećajući da su posebni i da moraju poštovati neobična pravila koja im pomažu da se pripreme za život izvan sigurnog okruženja internata.
Međutim, kroz hejlšamsku bajku otpočetka se provlači mračni i neodređeni osećaj da nešto nije u redu sa tim misterioznim mestom, ali i sa samim pitomcima koji jednostavno nisu isti kao ostali ljudi: oni imaju drugu svrhu. Čini se da Hejlšam nije internat, već jednostavno… farma. Stvari počinju još ozbiljnije da se komplikuju kad Keti, Rut i Tomi odlučuju da se upoznaju sa spoljašnjim svetom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
