Ljubinka Trgovčević: Ubistvo Stamboilića izraz patološke mržnje

„Nije bilo dovoljno što su ga potisnuli, što su ga ocrnili i isključili iz javnosti, udarili na njegovu porodicu. Ubistvo nije bilo izvedeno ni po kodeksu mafije koja time šalje jasne poruke. Niti po scenarijima ulizičkih udbovskih kvazinovinarčića koji su njegov nestanak tumačili dugovima, preljubom i inim gadostima. Kreč (kojim je bilo prekriveno njegovo telo) je sa Ivana sprao svu prljavštinu koju su mu naneli, a cementirao iskonsko zlo koje ga je uništilo“, napisala je Trgovčević u autorskom tekstu za „Novi magazin“.

Po njenim rečima, u doba kada je Stambolić bio predsednik beogradskih, pa srpskih komunista (1982-1986) Beograd je postao stecište raznih disidenata, slobodnih časopisa, na drugim mestima zabranjenih predstava i knjiga, tribina i udruženja – svega onoga što je dogmatska partijska metla čistila u drugim sredinama.

„I ta otvorenost će upravo postati njegova glavna mana u očima čuvara ideologije iz generacije koja je odlazila i mlađih bojovnika okupljenih u jatu Slobodana (Miloševića) i njegove supruge, koji su nastupali na istim idejnim osnovama. Direktive umesto dijaloga – bio je njihov mentalni sklop, samostalno mišljenje bilo je ogrešenje o disciplinu“, navela je Trgovčević.

Ona je istakla da je Stambolić bio Srbin-Jugosloven, „nekako kao i Vasa Čubrilović, koga je izuzetno cenio“.

„Negovao je dobar srpski jezik, umetao mnogo narodnih izraza i mudrosti koje su bile novost za ondašnje političke govore. Pokretanje pitanja Srbije unutar Jugoslavije i odnosa s pokrajinama neki su doživeli kao njegovo velikosrpstvo. U pitanju je bio specifičan položaj Srbije između dve pokrajine koje su imale pravo odlučivanja na republičkom nivou, a samostalnost u svojim okvirima“, navela je Trgovčević.

Ona je istakla da je Stambolić bio Srbin, ali ne i nacionalista.

„Poštovao je tradiciju, ali i modernost. U jednom od intervjua citirao je Lazu Kostića opaskom da se ne razbijaju gusle, ali da ih valja ponekad obesiti o klin“, navela je bivša članica Predsedništva Srbije.

Trgovčević je citirala i poslednje pismo koje je Strambolić uputio svom nekadašnjem drugu Miloševiću, tada neprikosnovenom vođi, iz marta 1991. godine.

Napisao je:

„Pritiskao me je, takođe, u azilu ćutanja, osećaj odgovornosti što sam te sam doveo do pred sama svoja leđa, a u njih si dugo gledao. Samo je trebalo da ti i nož dam. A i njega sam ti dao. Ti ni časa nisi časio. Ponovio si, ne samo u ovoj stvari, lošu stranu srpske istorije, misleći, možda potcenjivački, da mi Srbi druge istorije i nemamo“.

Ivan Stambolić je ubijen 25. avgusta 2000. godine na Fruškoj gori, po nalogu svog nekada bliskog prijatelja i saradnika Slobodana Miloševića. Presudom Specijalnog suda za ubistvo Stambolića osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Srbije.