Ljubljana neće prodavati svoje banke

Međunarodne finansijske institucije i evropska birokratija s velikom pažnjom prate bojažljive korake vlade levog centra Alenke Bratušek, ali je ministar za finansije Uroš Čufer u intervjuu koji prenose slovenački mediji izjavio da će bad bank, na koju će biti preneta loša aktiva tri najveće slovenačke banke a zatim pokrivena državnim obveznicama, startovati do početka septembra.

Državni udeli u tri najveće slovenačke banke, iako one imaju sedam milijardi evra loših kredita i treba im milijarda evra za dokapitalizaciju, neće biti prodavani jer je trenutak za prodaju loš, rekao je Čufer, i precizirao da bi se prodajom sada postiglo tek 10 do 20 odsto knjigovodstvene vrednosti tih udela odnosno država bi dobila tek između 25 i 50 miliona evra. Prodavaće se, međutim, rekao je Čufer državni udeli u firmama i to po spisku koji je napravila prethodna vlada, a na kome su Telekom Slovenije, Osiguranje Triglav i Petrol.

Sredinom godine Slovenija bi trebalo na finansijskom tržištu da obezbedi pozajmicu od tri milijarde evra , a Čufer veruje da neće biti problema.

Proteklih dana su se i slovenačkim i evropskim medijima izređali mnogi slovenački i evropski ekonomisti i prevladalo je mišljenje da je slovenačka finansijska kriza sličnija španskoj nego kiparskoj, da je pukla sa balonom nekretnina i propašću građevinskih firmi i da Slovenija snosi za tu krizu svoj deo odgovornosti, ali da ni Evropska centralna banka, koja je i tu zemlju zasipala štampanjem jeftinog novca, nije nevina. Slovenija nije poreski raj, u njenim bankama deponovan je ne ruski nego novac Slovenaca, slovenačke banke nisu kupovale propale grčke državne obveznice, ali bankarski sektor jeste u neviđeno teškom stanju, a prezadužena privreda vapije za kreditima.

Ministar finansija veruje da Slovenija probleme može rešiti sama te da joj pomoć Trojke neće biti potrebna, dok su sami Slovenci oko toga podeljeni. Prema anketi koju je sprovelo Delo, 48 odsto Slovenaca misli da će Sloveniji biti potrebna pomoć Trojke, a 44 odsto veruje da će svoje probleme znati da reše sami. Zanimljivo da su Slovenci uzrasta od 18 do 25 godina u tom pogledu veliki pesimisti: njih čak 80 odsto smatra da bez Trojke nema rešenja za Sloveniju.

Evropski ekonomisti nisu baš oduševljeni idejom da Slovenija umesto štednjom svoj budžetski deficit izravna podizanjem stope poreza na dodatu vrednost, protiv tog rešenja je i 62 odsto Slovenaca koje je anketiralo Delo, ali premijerka Alenka Bratušek je već izjavila da je deficit od milijardu evra nerealan, a ne treba zanemariti ni podatak da su anketirane pristalice premijerkine Pozitivne Slovenije i predsednikove Slovenačke demokratije tom rešenju naklonjene sa 56, odnosno 52 procenta.