Ljubomir Simović: Mora se govoriti, da bismo se podigli sa ovog dna

„Pogledajte harangu koja se vodi protiv profesorke Dane Popović i sudije (Miodraga) Majića, pa ćete videti kako prolaze oni koji im se suprotstave. U toj harangi se ne biraju ni reči, ni sredstva“, rekao je Simović u interevjuu za novi broj nedeljnika Vreme.

Prema njegovim rečima, kod nas se mnogo štošta zasniva na temeljnom zaboravljanju svega što je bilo juče.

„Kada bismo pamtili šta su neki političari govorili, zastupali, radili, tokom devedesetih godina, zar bi se ijedan od njih nalazio u vrhu vlasti?“, upitao je Simović.

On je naveo i da je, koliko čuje, predsednik države Aleksandar Vučić izjavio da legne da spava tri sata posle svih i da se budi četiri sata pre svih.

„Hoće da naglasi da je stalno budan, a ja bih pre rekao da je, ako je istina to što kaže, stalno neispavan. Što će reći, stalno dekoncentrisan. Njegove brojne i beskrajne monologe je katkad teško pratiti. Ne samo novinarima, on često i samom sebi upada u reč“, rekao je Simović.

On je, aludirajući na Tomislava Nikolića, naveo da „kad je za predsednika države izabran čovek čije se ime rimuje sa ‘diploma’ mislio da smo dotakli dno, da se niže ne može pasti“. „Pad se nastavlja. Da li osećam poraženim? Da se osećam poraženim ćutao bih u nekoj mišjoj rupi. I ne bih govorio sve ovo što govorim. A govorim zato što mislim da se mora govoriti, da bismo se podigli sa ovog dna koje nam se otvara pod nogama“, rekao je Simović.