Ljudi počnu da misle o zdravlju tek kada se razbole

Oštećujući krvne sudove one dovode pre svega do moždanog udara i infarkta, a potom do bolesti respiratornog sistema poput astme, bronhitisa i raka pluća – kaže u razgovoru za Danas Marijan Ivanuša, direktor Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju.

Sa doktorom Ivanušom, koji je u našoj zemlji od aprila ove godine, razgovarali smo o kvalitetu vazduha u Srbiji, ali i izazovima sa kojima se susreće zdravstvo u Srbiji.

* Ovih dana smo slušali da je Beograd ili najzagađeniji ili jedan od najzagađenjih gradova u svetu. U poređenju sa ostalim evropskim zemljama da li je Srbiju u vrhu ili pri dnu liste po zagađenosti vazduha?

– Moram da kažem da ne volim kad se rangiraju gradovi po zagađenosti jer manja zagađenost može biti posledica bolje ekološke politike ali i geografskog položaja. Ako uporedimo Kopenhagen i Beograd, Kopenhagen je u prednost jer je uz more gde vetar stalno duva, a Beograd je okružen planinama. U tom smislu LJubljana ili Sarajevo imaju još gori geografski položaj.

* Da li su građani Srbije dovoljno informisani o zagađenosti vazduha?

– Verujem da jesu. Veoma je važno što postoje podaci za zagađenost koje ljudi mogu da prate jer zagađenost nije 24 sata 365 dana u godini. Tako da ljudi mogu prilagoditi svoj život stepenu zagađenosti u dato vreme. U Srbiji do povećane zagađenosti vazduha dolazi pre svega zbog grejanja na čvrsta goriva, što je posebno vidljivo zimi.

* U Srbiji ste od aprila ove godine. Šta zasad vidite kao osnovne probleme srpskog zdravstvenog sistema?

– Kao prvo moram da pohvalim ono što je urađeno sa vakcinacijom. Srbija je imala ozbiljnu epidemiju malih boginja koja je zaustavljena velikom kampanjom vakcinacije. Procenat vakcinacije pre epidemije je bio katastrofalno nizak. Na nivou Srbije iznosio je 82 posto, dok je u velikim gradovima bio samo 62 odsto. Zatim, upotreba antibiotika smanjena je za skoro 40 odsto u periodu između 2015. i 2018, što su odlični rezultati. Takođe, postoje preventivni programi poput skrininga za rak grlića materice. Žene treba da znaju da čak i ako se osećaju zdravo mogu imati prekancerogene promene koje se mogu relativno lako izlečiti bez posledica. Mada mi se čini da žene skrining ne koriste u dovoljnoj meri.

* Zašto?

– Nemam dovoljan uvid kada je ta problematika u pitanju u Srbiji. Kada gledamo situaciju u svetu, generalno ljudi se sreću sa geografskim, finansijskim, kulturološkim i informacionim preprekama, npr. žene nemaju dovoljno informacija ili ih kulturološke razlike sprečavaju da koriste usluge koje nisu u skladu sa njihovom kulturom.

* Skrininzi su vid preventivnog delovanja. Koliko je zdravstvo u Srbiji usmereno ka preventivi?

– Preventiva je apsolutno najefikasnija i najjeftinija metoda. Problem je što ljudi počnu da misle o zdravlju tek kada se razbole. U svim zemljama vidimo istu situaciju. Većinom sve pare koje su namenjene za zdravstveni sistem koriste se za lečenje a vrlo malo za preventivu. Vakcinacija o kojoj sam govorio je jedan vid preventive. Zatim kampanje protiv pušenja jer 80,90 odsto svih vidova raka pluća posledica su pušenja. A preventiva je veoma jednostavna – ne pušiti. Pušenje je zavisnost i pušačima treba pomoć da budu izlečeni od zavisnosti. A naročito treba sprečiti da mladi ljudi budu zavisni od nikotina. U tom kontekstu treba sprečiti ono što duvanska industrija radi kad promoviše svoje proizvode i navodi decu da puše. Smanjenje broja pušača je područje gde bismo preventivnim radom mogli mnogo da učinimo.

* Srbija je u vrhu Evrope po broju umrlih od raka grlića materice i melanoma. Pacijenti često ne odlaze na vreme kod lekara jer nisu informisani, zato što se plaše ali i zato što kažu da je ceo sistem sa dobijanjem uputa i čekanjem za preglede kod različitih specijalista dosta naporan.

– To ne mogu da komentarišem. Mogu da vam kažem da je stav Svetske zdravstvene organizacije da zdravstveni sistemi treba da budu orijentisani ka čoveku kome trebaju određene usluge. Sve zemlje susreću se sa sličnim problemima. Društvo kao društvo se menja, što znači da zdravstveni sistem treba kontinuirano menjati, to je neminovno u svim zemljama. Svakako kada se radi o sumnji na karcinom treba obezbediti da ta osoba što pre stigne do specijaliste.

* Svetska zdravstvena organizacija sve više pažnje poklanja mentalnom zdravlju. Da li ljudi koji se bore, recimo sa depresijom, u Srbiji imaju dovoljnu podršku?

– Mentalno zdravlje dobija sve više pažnje. Društvo se menja, socijalna mreža se ruši. Ne tako davno porodice su bile veće. Zajedno su živele i tri generacije, u blizini su bile i komšije. Bila je jaka socijalna mreža podrške. Danas toga ima sve manje. Sve više ljudi žive sami ili imaju jako uzak krug ljudi sa kojima mogu da pričaju o svojim problemima. Kako se problemi gomilaju to postaju sve veći izazov za mentalno zdravlje. Duševne probleme prati velika stigma. LJudi treba da se shvate da je mentalno zdravlje deo nas. Ako neko ima mentalnih poteškoća, to je isto kao da ima poteškoća recimo sa srcem, plućima ili kukom. Druga stvar koju treba reći jeste da je u mnogim zemljama institucijalizacija ljudi sa mentalnim bolestima ukorenjena i teško se menja. Mnogo ljudi koji se leče u bolnicama mogli bi da budu kod kuće i da se leče ambulantno. Mislim da je to slučaj i u Srbiji i da je to izazov na kome će morati da se radi.

Prioriteti

* Šta su prioriteti na kojima će Svetska zdravstvena organizacija raditi u Srbiji?

– Svake dve godine potpisujemo sporazum o saradnji sa Ministarstvom zdravlja. Prema globalnom planu rada SZO, tri su velika područja u fokusu – univerzalna dostupnost zdravstvenim uslugama, unapređenje zdravlja uopšte, unapređenje spremnosti za vanredne situacije. Ono što je nama jedan od prioriteta jeste smanjenje broja pušača jer je u Srbiji broj smrtnih slučajeva uzrokovanih duvanom veoma visok (između 15.000 i 20.000 smrti na godišnjem nivou). Na tom području dosta toga može da se uradi kroz kampanje, ali i kroz regulative i poresku politiku vezanu za duvansku industriju.