Ljudi se menjaju kad dođu na vlast 1

Emisija Dvougao jedna je od najdugovečnijih na ovdašnjem TV prostoru. Upečatljiva je to i zanimljiva kratka TV forma.

Jubilarna 400. emisija biće emitovana danas na RTV 1 oko 22.30. Zamolili smo autore emisije Katarinu Rasulić i Veljka Đurovića za razgovor, ali zbog njihovih ogromnih obaveza, intervju je urađen elektronskom poštom.

* Malo emisija je doživelo 400 izdanja. Kako je sve počelo?

– Počelo je uoči vanrednih parlamentarnih izbora u januaru 2007. Gledajući TV emisije u kojima politički akteri sat-dva žučno polemišu, a suština polemike izmiče, zamislili smo sučeljavanje stavova o konkretnim pitanjima, sažeto i jasno, bez digresija i ličnih napada. I zaključili da bi se to moglo postići formom koja će izoštriti sadržaj – tako što bi dva sagovornika nezavisno odgovarala na ista pitanja, opšta i lična, svako iz svog ugla, pa da se njihovi odgovori sučele “na ekranu”. Uradili smo pilot-emisiju, u kojoj su sagovornici bili Žarko Korać (tada koalicija LDP – LSV – GSS – SDU) i Slobodan Gavrilović (tada DS). Emisiju smo ponudili TV B92, koja je u to vreme prednjačila u pogledu medijskih sloboda. Tadašnji urednik Veran Matić odmah je prepoznao i podržao koncept Dvougla. U tom trenutku nismo mogli ni da pretpostavimo koliko će Dvougao trajati. Medijska scena u Srbiji se u međuvremenu promenila, ali Dvougao je, eto, opstao. Četiri godine emitovan je na TV B92, potom godinu dana na TV Avala, a od 2012. emituje se na TV Vojvodina. Sve emisije dostupne su na Jutjub kanalu Nezavisna produkcija Dvougao, kao svojevrsno svedočanstvo društveno-političkih prilika u Srbiji tokom proteklih deset godina.

* Forma emisije je kratka. Da li je bilo otpora kod gostiju?

– Nije. Naprotiv, preovlađuje mišljenje da je kratka forma Dvougla dobra. U 5-6 minuta stane 25 pitanja i odgovora dva sagovornika. Inače, kratka forma je zahtevna – reći suštinu u malo reči, to uopšte nije lako kao što na prvi pogled izgleda. Zato sagovornicima dostavljamo pitanja pre snimanja. Cilj nam je da razmisle o pitanjima i koncizno odgovore, ne da ih zateknemo nespremne. Dešava se, doduše, da sagovornici budu preopširni iako znaju da odgovori treba da budu koncizni. Često je u procesu montaže nužno skratiti odgovore, ali pri tome uvek vodimo računa da se zadrži suština. Tu nam je dragocena pomoć sjajnog montažera Sime Dakića, s kojim sarađujemo od početka Dvougla.

* Da li vam je za inspiraciju poslužio čuveni Prustov upitnik?

– Za samu koncepciju nije, ali jeste za formulaciju nekih pitanja, poput “Vaša životna deviza” ili “Šta biste bili da niste…”

* Neki ljudi su vam, poput premijera Vučića, gostovali i više puta u raznim fazama svojih karijera. Koliko su se ti ljudi promenili?

– Zavisi od ljudi. Generalno, ljudi se menjaju kad dođu na vlast. Recimo, Aleksandar Vučić se dok je bio u opoziciji redovno odazivao na naše pozive i gostovao je u Dvouglu šest puta (tri puta kao SRS, tri puta kao SNS). A od kad je na vlasti, nijednom. Doduše, jeste obećao, ali nikako da dođe do konkretizacije (npr. jesenas smo predlagali Dvougao Aleksandar Vučić–Edi Rama; Rama je obećao, a od Vučića nismo dobili odgovor).

* Ima li gostovanja koja posebno pamtite po dobrom ili po lošem?

– Glavni problem je sastaviti par sagovornika. Na izbor utiču aktuelnost tema, društveni značaj, i, naročito, specifični profesionalni i lični odnosi sagovornika. Često se dešava da je jedan od predviđenih sagovornika voljan da učestvuje u emisiji, ali da odbija drugog sagovornika, bilo zato što smatra da nisu odgovarajućeg ranga, bilo zbog lične netrpeljivosti (uprkos činjenici da se sagovornici zapravo uopšte ne sreću na snimanju i da ne polemišu jedan sa drugim, već odgovaraju na unapred postavljena pitanja). Bilo je i slučajeva gde sa nekim predviđenim sagovornikom niko od potencijalnih pandana ne želi da učestvuje u emisiji. Ali bolje je pamtiti lepe stvari. Recimo, dešavalo se da učešće u Dvouglu spremno prihvate sagovornici za koje zbog delikatnosti trenutka izgleda malo verovatno da to učine (npr. predstavnici islamske i jevrejske zajednice ili ambasadori SAD i Rusije). Upečatljive su i neke emisije u kojima sagovornici ne zastupaju suprotne, već srodne stavove, ali svako iz svog ugla, sa neočekivanim tačkama dodira. Tako su, recimo, velikani našeg glumišta Predrag Ejdus i pokojni Josif Tatić, prvi na pitanje “Vaša životna deviza?”, a drugi na pitanje “Omiljeni stih?”, obojica odgovorili Pasternakovim stihom – “Nije život što i poljem preći”.

* Kakvi su planovi do 800. emisije?

– U našim uslovima teško je planirati, ali to nas ne sprečava da razmišljamo šta bi valjalo uraditi. Za početak, sučeljavanje predsedničkih kandidata – uključujući sučeljavanja kandidata vladajuće koalicije i opozicionih kandidata. Zatim, regionalni Dvougao (Beograd – Zagreb, Beograd – Sarajevo, Beograd – Priština itd.). A možda se desi čudo pa pristanu i Tramp i Putin… Ko preživi, pričaće!

Dvougao postao pojam

– Zanimljivo je i to da je Dvougao postao svojevrstan generički pojam za sučeljavanje stavova najrazličitijih vrsta – od srednjoškolskih časopisa koji imaju rubriku Dvougao sa svojim profesorima, preko sportskih kanala koji imaju rubriku Dvougao sa sportskim rivalima, do video izdanja na internetu (nama nepoznatih autora) Vučić–Vučić ili Nikolić–Nikolić, gde se u formi Dvougla porede stavovi dotičnih političara kroz vreme. Prijatelji nam često sugerišu da pravnim putem štitimo autorska prava, ali mi smatramo da je prihvatanje koncepta Dvougla kao modela sučeljavanja stavova dobro i za Dvougao i za javni dijalog uopšte.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari