Aleksandra Andrijanović Tunjić u Sloveniju odlazi pre sedam godina. Tada, priznaje, olako donosi odluku o selidbi – „Sada bi situacija bila puno drugačija“.
Po struci je arhitektonski tehničar za visokogradnju, međutim time se nikada nije bavila. U razgovoru za portal Danasa priča o razlozima za odlazak u Ljubljanu.
– Pre nego što sam došla u Sloveniju radila sam u Diners Club International-u kao referent za kartice i taj posao sam napustila zbog selidbe. Moj muž, tada dečko, radio je u istoj firmi u Sloveniji i igrom slučaja smo imali team building u Beogradu. Tako smo se upoznali, priseća se naša sagovornica.
Posle šest meseci zabavljanja preselila se u Sloveniju.
– Odluku sam donela lako jer sam bila zacopana do ušiju, ali sada bi situacija bila puno drugačija. Da se razumemo, Slovenija je prelepa zemlja, čista, sređena u svakom smislu te reči, ali na kraju kada se podvuče crta i svare utisci sve to padne u vodu, kaže Andrijanović Tunjić.
Mnogima, dodaje, nije jasno zbog čega tako misli.
– Ovde su ljudi upali u mašinu Evropske unije, a materijalne stvari su postale broj jedan. Ljudi se između sebe ne poštuju i ne druže kao mi. Svi samo rade, štede i svako gleda samo sebe, navodi ona.
Prema njenim zapažanjima, ljudi u Ljubljani slabo izlaze, slabo se druže, a kad se nađu na kafi uglavnom svako plati svoje piće.
– Mnogo je Bosanaca i Srba. Ovde nas gledaju kao ljude niže klase, ali sa pravom, jer je većina nekulturna i neobrazovana. Ljude koji su ovde došli zbog posla zovu “čefurji” i gledaju na njih kao na građane drugog reda, zaključuje ona.
Na takav stav domaćina, dodaje, utiče nekultura doseljenika koji ni posle 20 godina u Sloveniji ne znaju jezik – “To Slovence i te kako iritira”.
– Slovenci obožavaju našu hranu, kulturu, noćni život i rado putuju u Beograd. E, tu se završava sva njihova ljubav jer se posle vraćaju u realnost, a to je da žive miran život, idu u prirodu i svako gleda svoja posla, primećuje Andrijanović Tunjić.
U razgovoru kaže da se, s godinama, na život u toj zemlji navikla.
– Suprug i ja smo pre četiri godine otvorili restoran brze hrane i puno radimo, ali uvek će u meni goreti želja da se vratim u Srbiju. Za razliku od Slovenije u Srbiji se, po meni, živi mimo svih poteškoća, materijalnih prvenstveno, sa manje stresa ili ga mi bar lakše prebrodimo uz pićence, kaficu, roštilj ili druženje sa prijateljima, ističe naša ovonedeljna sagovornica iz dijaspore.
Mišljenja je da se ljudi uprkos svemu više smeju i šale u Srbiji.
– Igrom slučaja radim takav posao da imam direktan kontakt sa strankama i iz tog iskustva mogu slobodno da tvrdim da su Slovenci jako depresivni, zaključuje za portal Danasa Andrijanović Tunjić.
https://www.instagram.com/p/B1BFCstntW1/?utm_source=ig_web_copy_link
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.