„Ljudi zaboravljaju da je potreban novac da bi se napravile novine ili podkast“

Govoreći o Klubu čitalaca dnevnog lista Danas, Aneta Goranović, direktorka marketinga u listu Danas, objasnila je kako funkcioniše ovakav način finansiranja istakavši da je ideja potekla od velikih medija kao što je „Gardijan”.

„Tražimo pomoć od čitalaca, a zauzvrat im nudimo određeni sadržaj”, istakla je Goranović.

Galeb Nikačević, autor podkasta Agelast, objasnio je značaj pristupu informacijama koje analitika tržišta pruža i kulturnim navikama koje publika ima.

„Stvar je u tome da nam nedostaje takozvana ‘podkast kultura’ što znači da primarno imamo nešto što se recimo zove ‘kultura zabave’, što znači da imamo svojevrsnu ‘selebriti kulturu’”, istakao je Nikačević.

Ključ je u stvaranju poverenja, naveo je Nikačević, te dodao da je veća verovatnoća da će publika pružiti šansu jednom manje poznatom „licu” ukoliko postoji poverenje usmereno prema samom autoru emisije.

„Podaci govore da manje od dva odsto svih korisnika društvenih mreža mlađih od 25 godina koristi bilo koju društvenu mrežu osim ‘Jutjuba’”, objasnio je Nikačević.

On je dodao da ti korisnici iako zvanično imaju naloge na mrežama kao što je „Instagram”, uglavnom koriste specifične segmente iste, kao što je dodatak „Instagram priče”, te je dodao da važnu ulogu u poslednje vreme igra i platforma „TikTok”.

„Nisu više ni na Fejsbuku, nisu ni na Tviteru. Ne odlaze na sajtove tradicionalnih medija, ne čitaju ni novine niti gledaju TV. Ako želite da napravite nešto što će imati kulturni značaj, morate se najpre obratiti tim ljudima”, naglasio je Nikačević.

Kada se govori o budžetu lista kao što je LiceUlice, Bojan Marjanović objasnio je da se oko 50 odsto sastoji od same prodaje lista, kao i mesečne pretplate i prodaje drugih proizvoda poput majica, kalendara i sličnog reklamnog materijala.

„Nismo srećni zbog visokog stepena zavisnosti od ‘kraundfandinga’. To je bio veliki problem za vreme naše velike finansijske krize pre četiri godine, najpre zato što je većina naših donatora nestala gotovo istovremeno”, objasnio je Marjanović.

Komentarišući rezultate nedavno sprovedenog istraživanja u okviru kampanje „Nezavisni mediji zavise od tebe”, Aneta Goranović je istakla potrebu za edukacijom stanovništva i uspostavljanjem svojevrsne kulture podržavanja medija, budući da se, ne samo u Srbiji, već i na celom Balkanu, još uvek osećaju svojevrsne posledice komunističkog doba.

„Mislim da je potrebno uložiti mnogo vremena i energije na edukaciju, te da pokušamo da stvorimo otvoreni dijalog sa javnošću. Treba da im objasnimo šta zapravo plaćaju i zašto im tražimo da nas podrže finansijski”, rekla je Goranović.

Ona je istakla i da je pored edukacije neophodno i komunicirati sa javnošću kako bi se vremenom stvorili bolji uslovi za rad novinara, te da će tada i čitaoci, odnosno publika, moći da dobiju konkretniji i kvalitetniji sadržaj.

„Neophodno je da inspirišemo, informišemo i edukujemo našu publiku i približimo im činjenicu da jednom kada, na primer, budu spremni da nam daju dva evra mesečno, tada nastupa momenat kada će novinari moći da pišu i da se koncentrišu na stvari u kojima su najbolji, a to je istraživanje i borba za istinu”, objasnila je Goranović.

Iako je optimističan po pitanju rezultata ovog istraživanja, Bojan Marjanović je istakao da ga delom i ne čudi trenutna situacija, te da nove medije čeka dug put.

„Internet je promenio tržište medija. Ljudi zaboravljaju da nam je potreban novac kako bismo napravili novine ili podkast. Ako želite da budete nezivisni medij, morate biti nezavisni od svega osim čitalaca ili potrošača u nekom širem smislu”, prezicirao je Marjanović.

On je istakao i da bi u idealnoj situaciji bilo moguće finansiranje nezavisnih medija i od strane same države, ali da je Srbija trenutno daleko od toga, te da se trenutno ovakvi mediji mogu osloniti samo jedni na druge.

„Moramo da informišemo ljude da taj magazin koji čitaju svakog meseca nije nešto što ‘pada sa neba’. Ljudi moraju da ga napišu, da ga štampaju, neophodni su dizajneri… Dosta ljudi je uključeno u taj proces koji moraju da žive od prvog do prvog u mesecu’”, rekao je on.

Osvrćući se na podatke iz istraživanja, Nikačević je naglasio da prvi put vidi podatke koji su zapravo tačni, dodajući da se o istim uverio i iz ličnog iskustva.

„Postaje sve očiglednije da široka javnost prihvata ovo kao opšti način finansiranja i da počinju da shvataju da je ovo jedini način ako želimo da imamo nezavisne medije, te da ‘besplatan sadržaj’ zapravo nije besplatan”, objasnio je Nikačević.

Govoreći o tradicionalnim medijima i neophodnosti prilagođavanja novim okolnostima, Goranović je istakla da je neophodno strpljenje u tom procesu, ali i postepeno uključivanje u aktuelne tokove.

„Brave New Media Foruma” organizovali su DW Academie i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji, (OSCE).