Foto: Z. S. M.
Znak Republike Srbije i trake oko bagera ispred ruševine u kragujevačkoj Ulici Svetozara Markovića broj 9 na mestu gde je do prošlog ponedeljka stajala kuća doktora Ilije Kolovića, zdanje iz prestoničkog perioda kneza Miloša jedina su konkretna reakcija na rušenje ovog kulturnog dobra pod zaštitom države.
Kao što je Danas već pisao prednji deo kuće pod okriljem prvomajskih praznika porušen je pre nego što su nadležne službe uspele da zaustave dalje rušenje.
– Inspekcija i policija su brzo reagovale ali su vlasnici ipak iskoristili praznik i porušili polovinu kuće, kaže za Danas Nenad Karamijalković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac koji se u tom trenutku nalazio na putu u inostranstvu.
Grad i policija podneli su krivične prijave protiv počinilaca a Zavod im je poslao rešenje za vraćane zadnja u prethodno stanje. Poslali su i dopis policiji da dok se ne reši ovo „pitanje koje traje već decenijama” a eskaliralo je 1. maja, svakodnevno vode računa „da se stanje dodatno ne naruši”.
– Sve to je privremeno rešenje i ne rešava problem koji traje već decenijama, da vlasnici ne održavaju objekat kako treba a sa druge strane nema mehanizma da se prosto „nateraju” na to. Ako neko svesno i namerno ruši kulturno dobro po kom osnovu on može i dalje da bude njegov vlasnik. Zakon je pružao mogućnost privremenog starateljstva onome ko obezbedi sredstva da takav objekat može da rekonstruiše ali Zakon o kulturnim dobrima više ne važi. Derogirani su ti delovi koji se tiču starteljstva i čeka se na novi Zakon o kulturnom nasleđu i dok se ne donese ne može da se postupa po tom pitanju, napominje Karamijalković.
Po njegovom mišljenju jedino rešenje je da vlasnici koji očigledno ne mogu ili ne žele ne održavaju objekat kako treba prodaju zdanje gradu.
– Po meni Kragujevac ima interes da objekat bude u njegovom vlasništvu i bio je voljan da to uradi. Pitanje je sada kolika je zainteresovanost grada da otkupi polusrušeno zdanje, jer ne koša isto rekonstrukcija objekta koji je u lošem stanju a drugo obnavljanje porušenog zdanja, smatra on.
Sem pitanja da li je vlasnik spreman da proda kuću i da li je grad voljan da ga otkupi nakon ovakvog čina Karamijalković ističe da je problem i cena takve transakcije.
– Problem je što grad ne može da se cenjka nudi „ovakvu ili onakvu cenu” već objekte u privatnom vlasništvu isključivo može da kupuje po tržišnoj ceni. Uprava za razvoj je pre dva meseca uradila procenu tržišne vrednosti ove kuće i grad je imao realnu procenu koliko objekat vredi. Ipak, u praksi, ta procena je uvek manja od one koju bi vlasnik hteo da dobije, svestan je naš sagovornik.
On insistira da će počinioci rušenja morati da krivčno odgovaraju a o daljoj sudbini kuće dr Kolovića, koja je bila pod zaštitom države razgovaraće sa gradonačelnikom Nikolom Dašićem, ministarkom Majom Gojković i njenom pomoćnicom Danijelom Marušić. Već je kontaktirao Ministarstvo kulture.
Na konkretno pitanje „kako neko porušenu kuću staru dva veka može da varti u prethodno stanje?” Karamijalković odgovara:
– Ko je rušio morao je pre toga da razmisli kakve zakonske sankcije će morati da podnese ako ga sruši. Moraće, a, ako ne Zavod će podneti još jednu krivičnu prijavu pa nek sud odluči šta i kako. Nije mi jasno kako ljudima ne dopire do mozga da kulturno dobro ne može da se poruši i da se njegovim rušenjem ne briše iz registra kulturnih dobara. Pri kupovini je jasno naglašeno da je u pitanju zaštićeno kulturno dobro. Ako ne možeš da ga rekonstruišeš nemoj ni da ga kupiš. A, ako si ga kupio ti si odgovoran za njega. Tako zakon kaže, ne država, već ti kao privatni vlasnik, pojašnjava on.
Vlasnica kuće Nataša Ranisavljević izjavila je za medije tog 1. maja, da su u polusrušenu kuću ulazili beskućnici i palili vatru u njoj i da se prevashodno zbog toga odlučila na ovaj korak. Ona je rekla da je zajedno sa suprugom kupila tu kuću 1989. godine i da je htela da je rekonstruiše, ali da joj Zavod za zaštitu spomenika kulture nije dozvolio da bilo šta na njoj menja.
– Pošto je pored kuće rađena nova zgrada, kuća se delimično i sama urušila. Ja sam htela da napravim identičnu, ali od čvrstog materijala, ali mi Zavod to nije odobrio. Ceo prostor oko kuće je nebezbedan jer je ona, nakon požara, sklona padu, a ja ne bih želela da bilo ko strada, rekla je tada Ranisavljević.
Karamijalković je na mestu direktora zavoda dve goidine a ovakva „priča je za njega potpuno izmišljena”.
– Da su imali projekat a da Zavod nije dozvolio rekostrukciju nije tačno. Za prethodni period ne mogu da pričam, ali, od kada sam ja direktor vlasnici su dolazili jednom kod mene i rekli da objekat ne može da se rekonstruiše po uslovima Zavoda i da samim tim treba da se izbriše iz Registra kulturnih dobara. Ne radi to Zavod već isključivo Ministarstvo kulture i skupština Republike Srbije koja ga je i proglasila može neko kulturno dobro da izbriše iz Registra jer su ga oni utvrđivali a ne zavodi, ponovo naglašava on.
Po njemu „van svake pameti” je da se takav objekat poruši zbog slobodne procene samih vlasnika zato što postoje zdanja koja su bila u mnogo gorem stanju a koja su rekonstruisana. Ukoliko ima projekata i nacrta kako je zdanje izgledalo, autentičnih ili sličnih materijala kojim je rađeno sve to može da se rekonstruiše, ponavlja Karamijalković.
Zahvaljujući brzoj reakciji nadležnih službi kompletan materijal je ostao na licu mesta a Zavod je dodatno pisao Građevinskoj inspekciji „da se on ne uklanja i ne pomera”.
– Naša stručna procena je da u porušenom materijalu ima dosta dobrog koji sutra može da se iskoristi za rekonstrukciju. Poslali smo i dopis policiji da motri na njega kao i građevinskoj inspekciji da „ne nalaže da se uklanja sa lica mesta”, podseća on.
Ipak i Nenad Karamijalković je svestan da kako izgleda u praksi da sami vlasnici urade projekat pa potom i samu rekonstrukciju.
– Ako oni to nisu uradili ovih 30 godina neće ni sad. Sledi onda razvlačenje po sudovima o „bespravnom rušenju kulturnog dobra”, ne „vraćanju u prethodno stanje”… Sve je to mučenje, iskren je on, koji je apelovao i onda kao i sad da vlasnici objekat prodaju gradu po tržišnoj ceni „a, ako im se ne to sviđa onda ga povrate u prvobitno stanje”.
Optimizam ga ne napušta i ima utisak da bi grad i dalje „imao volju da ga rekonstruše”.
A, Veselin Jakšić, koordinator inspekcijskih službi Komualne milicije, zaslužan je što je porušeni materijal i dalje na licu mesta i što je urušavanje objekta ipak zaustavljeno. On je, po kontaktiranju od stane novinara i građana odmah izašao na teren i zaustavio sve radove jer je utvrdio da počinioci nemaju nikakvu dozvolu za njih.
Njegov tim je danas postavio znakove i trake oko porušenog zdanja.
– Građevinska inspekcija je donela rešenje o zatvaranju gradilišta na uklanjanju postojećeg objekta na lokaciji u Ulici Svetozara Markovića broj 9
na kojoj se radovi izvode bez rešenja o dozvoli uklanjanja objekta. To je prvo rešenje. Drugo je da se obustavlja svako izvođenje radova na uklanjanju objekta, kaže Jakšić za Danas.
Znak i trake su postavljeneni na lokaciji sa sve „zarobljenim” bagerom koji je zaustavljen 1. maja.
– Sve ostale radnje preduzimaju republički organi, tužilaštvo i policija. Znak i traka ne smeju da se uklanjaju do okončanja postupka. Ko proba da skine ili pomeri znak ili traku, krivično će odgovarati jer je to „pečat„ Republike Srbije – znak države.
Kako Jakšić kaže stranke, počinioci su saslušani i uručena su ima sva potrebna rešenja.
– Oni su priznali da su to uradili iako su znali da se to ne može i ne sme, kaže on.
I Jakšić naglašava da su i njihove patrole non-stop na terenu kako bi se sprečilo dalje urušavanje zaštićenog objekta ili odnošenje originalnog građevinskog materijala od kojeg je bio sazidan.
Povodom rušenja bagerom kuće iz prestoničke epohe kneza Miloša Obrenovića, prošle nedelje, reagovao je i Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca.
I po njegovim rečima to je „zločin prema gradu” i „potpuno kršenje zakona” i on je insistirao kod svih nadležnih organa da se „počinioci najstrožije sankcionišu”.
Što se „povratka” kuće u „prvobitno stanje” tiče gradonačelnik Dašić je takođe optimista.
– Postoje rešenja. Razmotrićemo sve opcije i dogovorćemo se kako da saniramo štetu nastalu ovim činom, izjavio je on za Danas.
Inače, kao što je Danas već pisao u požaru koji je 29. septembra 2020. godine izbio u kući ulici Svetozara Markovića broj 9, izgorela je unutrašnjost zdanja koja je proglašena za kulturno dobro pod zaštitom države.
Kuća u ulici Svetozara Markovića br. 9 u Kragujevcu, poznata kao kuća dr. Ilije Kolovića, potiče iz prve polovine 19. veka i pripada grupi građevina nastalih u ovoj ulici tokom Miloševog doba. Utvrđena je za kulturno dobro-spomenik kulture Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac 1971. godine.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
