Do pojave romana „Zovem se Lusi Barton“ Elizabet Straut (dobitnica „Pulicerove nagrade“ za roman „Oliv Kiteridž“) bila je gotovo nepoznata ovdašnjoj publici.
Manje od dve godine kasnije jedna od najboljih savremenih spisateljica uživa kultni status među čitateljkama i čitaocima u Srbiji, a sva je prilika da će se taj krug proširiti izlaskom knjige „Sve je moguće“, tog svojevrsnog proširenja sveta u koji nas je Strautova uvela upoznavši nas sa Lusi Barton.
Zbirka priča „Sve je moguće“, koja se nedavno pojavila u izdanju IK „Booka“, u prevodu Aleksandra Milajića, istražuje čitav spektar ljudskih osećanja kroz lične drame likova koji pokušavaju da shvate sebe i druge. Iako to nije u pravom smislu reči nastavak romana „Zovem se Lusi Barton“, zajednička crta svih protagonista je da su u nekom trenutku svog života bili u nekakvoj vezi s Lusi i varošicom Amgaš u Ilinoisu. Između ostalih, tu su dve sestre, nekada najlepše devojke u gradu, od kojih je jedna zarad bogatog muža žrtvovala samopoštovanje, dok je druga na stranicama knjige pronašla srodnu dušu koja joj je promenila život.
Vera penzionisanog školskog domara biva stavljena na probu nakon dobronamerne posete jednom samotnjaku. Odrasla ćerka žudi za majčinom ljubavlju čak i kad ode u inostranstvo kako bi je posetila i prihvatila činjenicu da joj je majka napokon srećna. Lusi Barton se kao sredovečna žena vraća posle sedamnaestogodišnjeg odsustva da poseti brata i sestru, i tada prvi put otvoreno razgovaraju o svom teškom detinjstvu i prisećaju se događaja koje su možda namerno zaboravili.
Prožeta dubokom privrženošću porodici i nadi koja se rađa iz praštanja, zbirka priča „Sve je moguće“ samo je još jedan dokaz zašto Elizabet Straut spada među najpoštovanije i najomiljenije američke pisce.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
