Ljudska prava u Hrvatskoj u senci nasleđa rata

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel ocenila je juče da nasleđe rata 1991-95. i dalje baca senku na stanje ljudskih prava u Hrvatskoj. Hrvatsko pravosuđe ne uspeva da se na adekvatan način pozabavi pitanjem kršenja ljudskih prava iz razdoblja rata, bez obzira na etničko poreklo žrtava ili počinilaca“, piše u izvještaju AI za prošlu godinu. U izveštaju se podseća da se od 300 hiljada raseljenih Srba iz Hrvatske, prema zvaničnim podacima, kući vratilo njih 125 hiljada, ali AI smatra da je taj podatak precenjen. Takođe, navedeno je da su Srbi u Hrvatskoj i dalje suočeni s diskriminacijom u zapošljavanju i ostvarivanju socioekonomskih prava, a ističe se i problem nemogućnosti povratka zbog oduzetih stanarskih prava.
AI kao poseban problem navodi nasilje nad ženama i problem školovanja romske dece.
„Broj slučajeva nasilja nad ženama i dalje je vrlo visok“, piše u izveštaju u kojem se podseća da je Autonomna ženska kuća Zagreb sudu prijavila osoblje lokalnog centra za socijalnu brigu i dvoje sudija jer nisu zaštitili ženu koju je ubio suprug, pošto je u više navrata tražila zaštitu odgovarajućih državnih institucija.
Kad je reč o Romima, AI upozorava da nemaju „puni pristup“ osnovnom obrazovanju, posebno u područjima u kojima nema Vladinih ili drugih programa za uključivanje romske dece u lokalnu zajednicu.
„Romska deca se još suočavaju s diskriminacijom, uglavnom zbog negativnih stereotipa, a isključivo romski razredi su retki“, dodaje AI. Ta organizacija, sa sedištem u Londonu, takođe podseća da je, za razliku od drugih manjinskih jezika, romski jezik u školama gotovo nepostojeći.