Ljudska prava u Srbiji postaju privilegija

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović izjavila je da je vreme da se donesu propisi o pravima LGBT zajednice, da se njihova zaštita mora pojačati i da u tome veliku odgovornost ima politička elita.

„Odgovornost političke elite koja je već godinama na vlasti jeste da svojim porukama promeni svest građana i pripremi građane za usvajanje tih propisa“, istakla je Golubović.

Ona je ocenila da, kada je god trebalo pokazati političku volju i dati političku podršku, pitanje garantovanja prava LGBT zajednice je postajalo problematično, naročito pred izbore.

Postupak donošenja zakona o istopolnim zajednicama i zakona o rodnom identitetu je zaustavljan na osnovu „netačnih argumenata da bi usvajanje dva zakona bilo protivustavno“.

„Zapravo Ustav nalaže da ih usvojimo jer garantuje zabranu diskriminacije, a zakone usvajamo da bi ta diskriminacija bila eliminisana“, kazala je Golubović.

Povodom najave izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika da će situacija u vezi sa organizacijom Evroprajda biti deo njegovog narednog izveštaja, Golubović je rekla da će to sigurno imati uticaj jer će država na taj izveštaj morati da odgovori nekom drugom merom kako bi budući izveštaj bio bolji.

„Izveštaj će sadržati osvrt na Evroprajd ne samo po pitanju prava seksualne manjine, nego i po pitanju funkcionisanja institucija, vladavine prava i funkcionisanja pravosuđa“, rekla je Golubović.

Ona je rekla je LGBT zajednica sada na redu da dobije svoja prava na papiru, pa onda i poštovanje tih prava od strane drugih i zaštitu od države.

„I da smo u pravu izjednačeni, u zaštiti nismo i zato postoje zločini iz mržnje“, rekla je Golubović i dodala da tužilaštvo mora mnogo više da se trudi da procesuira i goni do kraja i insistira na najtežoj kazni kada su u pitanju izvršioci zločina iz mržnje.

Golubović je ocenila da su prava danas privilegija, posebno kada se govori o zaštiti.

„Ljudska prava sve više postaju privilegija štićenika države. Stalno vidite da se sa ljudskim pravima vrše određene vrste zloupotreba. Imamo problem s vrednostima i stoga imamo problem s određenjem naše države kao demokratske“, rekla je Golubović.

Projektna menadžerka u Evropskom pokretu u Srbiji Zorana Milovanović izjavila je da se ne može govoriti o demokratskoj državi kada neko smatra da kao pripadnik većine ima pravo da odlučuje o pravima manjine.

Milovanović je izjavila da se stvara pogrešna slika da pripadnici LGBT zajednice imaju više prava zato što premijerka Srbije „vaninstitucionalno uživa sopstvena prava, koristi političku moć i političku funkciju gde može da ostvaruje ono što većina LGBT populacije ne može“.

„Država ne poštuje sopstvene zakone i jasno pokazuje da se prava mogu koristiti i uživati vaninstitucionalno“, ocenila je Milovanović.

Pravoslavni teolog i filozof Davor Džalto izjavio je da postoji širi problem kada se govori o ljudskim pravima i nepravdi i opresiji čemu su izloženi ne samo pripadnici LGBT zajednice nego i većina građana Srbije, naročito pripadnici manjinskih zajednica.

„To je trend koji ne primećujemo samo u Srbiji, da ukoliko imate političku ili finansijsku moć vi ste privilegovani i dostupno vam je ono što najvećem delu građana nije, bili pripadnici te zajednice ili ne“, rekao je Džalto.

Koordinatorka za psihološku podršku u Centru za prava LGBT+ Geten Jelena Vidić izjavila je da je veliki problem što o problemima LGBT zajednice javno ne govori premijerka Ana Brnabić.

Premijerka, kako je rekla, ne može da sklopi brak sa svojom partnerkom, na papiru nije roditelj svom detetu i u tom smislu je diskriminisana iako o tome ne govori javno.

„To govori koliko je to nepoželjna tema, koliko nosi negativne političke poene, pa se zato izbegava. Zato ni premijerka ove zemlje ne govori o tome javno i to je baš veliki problem“, kazala je Vidić.

Kordinatorka za zagovaranje iz udruženja Da se zna Ana Petrović izjavila je da je LGBT zajednica obespravljena i da država mora da pokaže političku volju da se o tim temama ne samo priča, nego da se radi na donošenju zakona.

„Civilno društvo više od 10 godina radi na stvaranju prostora da se ovakvi zakoni donesu i na samim predlozima zakona. Naša moć se završava kada država pokaže političku nevolju“, rekla je Petrović.

Ona je kazala da su imali dobru saradnju sa ministarkom za ljudska i manjinska prava Gordanom Čomić, ali da je sada pitanje da li će to ministarstvo ostati u novoj vladi i da li će ona ostati na njegovom čelu pa će moći da nastave gde su stali, ili će se vratiti na početak.

Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.