foto (BETAPHOTO/MEDIJA CENTAR BEOGRAD)Stanje ljudskih prava u Srbiji je zabrinjavajuće, obruč oko slobode okupljanja se steže sa svih strana, a broj napada na nezavisne medije i novinare se povećava, rečeno je danas u Kući ljudskih prava.
Na konferenciji za novinare povodom Međunarodnog dana ljudskih prava upozoreno je na neprimerenu retoriku predstavnika vlasti prema svima koji imaju drugačije mišljenje.
Novinarima su se obratili izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović, predstavnik Građanskih inicijativa Uroš Jovanović i drugi.
Tošković je kazala da je, u 2024. po podacima organizacija koje se bave unapređenjem, zaštitom i promocijom ljudskih prava, stanje ljudskih prava vrlo zabrinjavajuće.
Prema njenim rečima, u ovoj godinji čitava Srbiji je u nekoj vrsti prermanentih protesta.
Imamo trenutno veliki broj protesta, više od 40 fakulteta je u studentskoj blokadi, po raznim gradovima protestuju prosvetni radnici, advokati, poljoprivrednici, a tu je i različit broj ljudi koji se bori za neka svoja prava, dodala je.
Rekla je da izostaje pravovremena reakcija policije što, po utisku civilnog sektora, podstiče društvene tenzije i sukobe.
Dodala je da se ne hapse pravokatori i nasilnici koji napadaju gradađne na protestima, a da se hapse studenti i svi oni kojii misli drugačije od vlasti.
Podsetila je i na izborne neregularnosti na prethodnim izborima – od migracije birača, falsifikovanja potpisa i dodala da su one konstatovane i od strane Komiteta UN za ljudska prava, ali i od nekih evropskih institucija poput Evropskog parlamenta.
Kazala je da se Ustavni sud Srbije uopšte ne oglašava povodom raznih inicijativa o fundamentalnom kršenju ljudskih prava, ali se, kako je navela, oglašava recimo povodom multinacionale kompanije koj se bavi iskopavanjem litijuma.
Dodala je da su prisutni i targetiranje i napadi na novinare i organizacije civilnog društva i sve one koji misle drugačije, te ukazala na kampanju provladinog tabloida Informera kada je, kako je kazala, bukvano tagetirano 39 organizacija i 11 donatora.
Podsetila je da je nakon tagedije u Novom Sadu u Skupštinu Srbije stigao zakonski predlog o registru stranih agenata stranke Aleksandra Vulina koji je potpredsednik Vlade Srbije.
Kazala je da je Komitet UN za ljudska prava, prvi put u svom izveštaju o Srbiji, konstatovao velike probleme i da Srbija ima obavezu da ga do 2027, izvesti o tri preporuke u vezi zločina iz mrženje, slobode izražavanja i slobode medija i izborima.
Golubović je kazala da je Komitet UN za ljudska prava dao odredjena zapažanja u vezi sa slobodom okupljanja u Srbiji, te navela da se to pre svega odnosi na nepostojanje dobre regulisanosti okupljanja.
Prem njenim rečima, danas vidimo na koji način zapravo policija koristi odsustvo dobrog regulatornog mehanizma, kao i pritiske na one koji žele da se okupe.
„Ako pogledamo šta se sve dešavalo u poslednjih godinu dana, možemo da kažemo da se obruč oko slobode okupljanja sve više steže i to apsolutno sa svih strana“, ocenila je.
Kazala je da je u poslednjih nekoliko dana i samo pravo na informisanje gradjana u okviru protesa bilo targetirano time što su, kako je navela, oni koji su delili edukativni meterijal bili označavani kao oni koji edukuju o rušenju države.
Ocenila je da postoji neobjektivno informisanje o samim skupovima od tabloidnih provladinih medija gde se oni prikazuju kao nasilni i samim tim zabranjeni.
Prema njenim rečima, vidi se i sinergija institucija sa mediijskom kampanjom da dezavuiše sve poruke sa skupova.
Smatra da to ima za cilj da one koji protestuju prikaže kao kriminogena i nepristojna lica.
Uroš Jovanović je podsetio na ljude u kapuljučama koji privode i hapse učesnike protesta, te da pri tome, kako je kazao, pokazuju ili ne pokazuju neke legitimacije.
„Ponovo imamo nasilne grupe koje se pojavljuju na skupovima, imalii smo sumnje da su povezane sa vladajućim strankama, ali se na društvenim mrežama vidi da jesu“, kazao je on.
Upozorio je i na blaćenje aktivista po tabloidnim medijima bliskim vlastima.
Tamara Filipoviić je podsetila da NUNS ;godinama unazad prati broj napada i pretnji novinarima i, kako je kazala, nažalost ove godine smo blizu nekog rekorda.
Kazala je da su do 1. novembra bila registrovana 64 ozbiljna napada i druge pretnje novinarima, te precizirala da se tu ne ubrajaju drugi pritisci koji ugrožavaju rad novinara i njihov prostor za delovanje.
Kazala je da su novousvojeni medijski zakoni ostali mrtvo slovo na papiru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
