Foto: FoNet/Ana PaunkovićZa nasilje u Srbiji, pa i ono među mladima, koje je inače u porastu, više bezmalo nije potreban ni povod, pokazuju statistika i izveštaji iz takozvane crne hronike.
Ovakve ocene ilustruju i najnoviji slučajevi nasilja među mladima u Nišu, sa težim i lakšim telesnim povredama, čiji su “povodi” besmisleni, pa i bizarni.
Prošlog petka kasno uveče grupa mladića pretukla je dečaka (14) u dvorištu osnovne škole “Ratko Vukičević” uz poruku, kako je kazao njegov otac, „šta ćeš ti ovde, ko ti je dao za pravo da tu sediš, ovo nije tvoja škola“.
Prema njegovoj tvrdnji, dečaka je najpre jedan vršnjak udario, a kada je on pao na beton šutirali su ga po glavi i telu i “polomili mu jagodičnu kost”, zbog čega ga čeka operacija na maksilofacijalnoj hirurgiji Klinike za dentalnu medicinu.
Niška policija, koju su pozvale drugarice povređenog dečaka, koje na početku napada nisu bile na licu mesta jer su otišle do prodavnice da nešto kupe, ispituju događaj. Prema nezvaničnim informacijama, one su navodno prepoznale dvojicu od trojice napadača iz grupe od 20 do 30 dece koja je prišla dečaku koji im je “zasmetao bez razloga”. Policija je za sada saopštila medijima da im je “prijavljena tuča”.
Istoga dana u Univerzitetskom kliničkom centru Niš hospitalizovana je devojka (17) iz Trgovišta zbog, kako su mediji javili, uboda nožem koji joj je zadao mlađi brat “nakon svađe oko interneta”.
Smeštena je na Kliniku za dečiju hirurgiju i ortopediju, a prema rečima lekara povređeni su joj koža i potkožmžno tkivo u slabinskom delu, a na svu sreću ne i unutrašnji organi. Ona je ostavljena na Klinici radi daljeg praćenja zdravstvenog stanja, rečeno je.
Velibor Petković, psiholog i nastavnik na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, kaže da kao jedan od bitnih uzroka masovnih ubistava i ovakvih slučajeva, koji ga ozbiljno brinu, vidi drastično snižen prag tolerancije, ne samo kod dece nego i u čitavom društvu, i ne samo kod nas već i u celom svetu.
To je posebno uočljivo u kriznim područijima, a mi to jesmo, jer „rat i mržnja na Balkanu nikada nisu prestali“. Ovde još postoje recidivi ratova – i balkanskih, i Prvog i Drugog svetskog, i to je sve već napisano u Andrićevim i drugim knjigama, dodaje.
„Mi iz generacije u generaciju učimo po tom modelu, i prenosimo ga na decu. Identifikujemo se sa agresorima, i to vidimo kao način da sebe odbranimo, a neprijatelj je svako ko nije isti kao mi- nije iz naše škole, grada, nacije i veroispovesti. Ili ne sluša istu muziku kao mi i ne oblači se kao mi. Ili nam u autobusu ne da da otvorimo prozor. Ovde, dakle, postoji sveopšti ’rat’ svakog protiv svih ili svih protiv svakoga“, kaže Petković za Danas.
Prema njegovim rečima, ljudski život je postao bezvredan i „zato jedni na druge gledamo bez saosećanja, a sa paranojom, jer svi su neprijatelji“. To sada vidimo i na primeru rata u Ukrajini, kojem je upravo iz ovih razloga “malo potrebno“ da sklizne u Treći svetski rat i opštu kataklizmu”.
„Velike tragedije poput masovnog ubistva u školi ’Vladislav Ribnikar’ na trenutak nam daju nadu da kao društvo možemo da se promenimo, a da kao pojedinci umemo da pokažemo ljudskost. Ali, na duže staze, potrebna nam je sistemska promena- od porodice, preko vrtića, škole i obrazovanja, do ključnih institucija, kakve su Skupština ili pravosuđe. Celo naše društvo mora ozbiljno da se menja“, zaključuje Petković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
