Lobiranje za banke, šteta za građane

Optužili su je za nameru „da velikom broju građana prouzrokuje znatnu materijalnu štetu i osnovanu sumnju da komercijalnim bankama ili sebi pribavi korist kršeći zakon“. U prijavi koja je juče prosleđena tužilaštvu navodi se da je Serjavić, nakon što je odlučila u korist banke po tužbi jedne firme koja je osporavala zakonitost naplate troškova obrade kredita, tu prvostepenu presudu, uz propratni dopis na memorandumu Privrednog suda u Nišu, dostavila Udruženju banaka Srbije, iako ono nije stranka u postupku. Ona je, tvrdi se u prijavi, ne samo prekršila procesna načela i odredbe Zakona o parničnom postupku, već je „predstavila svoju prvostepenu odluku kao pravno stanovište celog Privrednog suda u Nišu“. Uz to se, „kvalifikujući sebe kao Privredni sud u Nišu, obratila Vrhovnom kasacionom sudu u nameri da suprotno odredbama pozitivnih propisa ishoduje pokretanje rešavanja spornog pravnog pitanja“.

U Efektivi objašnjavaju da je sutkinja od VKS zatražila da ujednači sudsku praksu po pitanju zakonitosti naplate troškova obrade kredita, o čemu se u javnosti dosta govorilo. Do sada je već doneto oko 20 prvostepenih i dve pravosnažne presude u korist klijenata, dok je Serjavić odlučila drugačije. To ne bi bilo sporno, kako ističu stručnjaci, jer ona ima pravo da sudi po svom sudijskom uverenju. Problem je, kako se navodi i u prijavi, to što je dopis upućen VKS-u „prosledila advokatima koji zastupaju komercijalne banke na teritoriji sudova Republike Srbije pre nego što je isti prosleđen pisarnici VKS-a, a kako bi isti u parničnim predmetima u kojima zastupaju interese banaka, podnosili pred sudovima Republike Srbije, čime se osnovano sumnja u radnje trgovine uticajem i koruptivne radnje“.

Prema rečima predsednika Privrednog suda u Nišu Božidara Stankovića, dopisi upućeni na adresu Udruženja banaka i VKS-a ne predstavljaju stav tog suda po ovom pravnom pitanju, jer ih je i potpisala sutkinja Serjavić. On je, proveravajući navode Efektive, rekao za Danas da nije mogao da izvrši direktan uvid u spise iz tog predmeta jer se ona već nalaze u VKS-u, ali da je sagledavanjem pomoćnih evidencija, mogao da utvrdi kako su u tom predmetu ročišta redovno zakazivana, održavana po rasporedu presuda doneta u zakonskom roku. „Iz pomoćnih spisa se ne vidi da li je Udruženje banka zatražilo od sutkinje presudu, i da li je ona o toj dostavi odlučivala“, kaže Stanković.

Naš list je juče pokušao da stupi i u kontakt sa sutkinjom kako bismo dobili odgovor i na pitanje da li je presudu Udruženju banaka dostavila na njihov pismeni zahtev, ali i na to kako je dopis za VKS stigao do advokata, što su oni iskoristili da bi zatražili zastoj u predmetima do odluke VKS-a, kao i zašto i sama nije prvo podnela zahtev za ujednačavanje sudske prakse i zastala sa odlučivanjem dok VKS ne izrekne svoj pravni stav o tome. Do kraja radnog dana nismo dobili odgovor.